"BIĆE TO GROBNICA ZA AMERIČKE VOJNIKE"! Ovo je 7 žarišta gde bi mogao da izbije 3. SVETSKI RAT! Već se zvecka oružjem...

Svetske vojne i ekonomske sile neće prezati da svim raspoloživim sredstvima zaštite svoje interese.

Tajvanski moreuz neće biti značajna prepreka oružanim snagama Kine u slučaju izbijanja oružanog sukoba između ove države i Tajvana, a Tajvanu u slučaju borbi neće pomoći ni podrška Amerike, piše pekinški Global Times

“U slučaju rata, Tajvan će sigurno biti poražen i propasti“, piše Global Times i navodi da bi ako dođe do skoba Tajvanski moreuz mogao “postati grobnica američkih vojnika“.

Treći svetski rat? Možda. Ali nije Tajvan jedina kritična tačka za izbijanje velikog ratnog sukoba. Postoji čak 7 gorućih problema koji mogu dovesti do eskalacije.

SAD-IRAN

UN tvrde da Iran nastavlja da proizvodi metalni uranijum. U izveštaju koji je Međunarodna agencija za atomsku energiju u Beču objavila državama članicama UN, generalni direktor Rafael Marijano Grosi rekao je da su njegovi inspektori potvrdili da je Iran do sada proizveo 200 grama metalnog uranijuma obogaćenog do 20 odsto. Grosi je ranije rekao da je 3,6 grama metalnog uranijuma proizvedeno u iranskoj fabrici u Isfahanu.

Smatra se da će pogoršanje odnosa između SAD i Irana verovatno imati ozbiljne ekonomske, političke i bezbednosne posledice za SAD i njihove saveznike. Ako bi se dve zemlje upustile u vojni sukob, Iran bi mogao da odluči da blokira Ormuški moreuz, kroz koji putuje 30 odsto svetske nafte. To bi dovelo do rasta globalnih cena nafte i moglo bi ugroziti odnos SAD sa saveznicima. Svako izbijanje rata između SAD i Irana takođe bi moglo dovesti do eskalacije tenzija u drugim zemljama, uključujući Siriju i Jemen, ili porasta iranskih raketnih udara na američke trupe na Bliskom istoku.

IRAN-IZRAEL

Tenzije između Irana i Izraela su već neko vreme bile frustrirane zbog ratovanja niskog intenziteta koji besni širom Bliskog istoka. Izrael je nastojao da stvori antiiransku koaliciju na diplomatskom nivou, dok je Iran ulagao u negovanje veza sa milicijama i nedržavnim akterima. Iako je možda teško tvrditi da će ove dve države krenuti u širi rat, ako Iran ostane pri stavu da ponovo pokrene svoj nuklearni program Izrael bi se mogao odlučiti da se uključi u šire udare direktno na iransku teritoriju. Ova vrsta napada mogla bi imati šire implikacije jer bi to mogla biti pretnja globalnim zalihama nafte što bi neizbežno izazvalo da se više država uključi.

Dve države su upletene u veoma zategnute odnose posebno nakon što je Islamska Republika bila umešana u napad dronom na naftni tanker, kojim upravlja milijarder povezan sa Izraelom Ejal Ofer, kod obale Omana. Izraelski ministar odbrane Beni Gantc upozorio je na oružani odgovor, a izraelski premijer je ukazao da njegova zemlja mora da "deluje sama" protiv Teherana.

SAD-TURSKA

Tenzije između SAD i Turske su porasle poslednjih godina kao rezultat toga što su SAD dale ovlašćenje Turskoj da očisti sirijsku granicu od Kurda koje podržava SAD. Međutim, odmah potom, SAD su zapretile Ankari sankcijama, što je izazvalo porast tenzija.

Pored toga, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sugerisao je da ima aspiracije koje bi mogle da uključuju i nuklearno oružje. Kao posledica došlo je do pogoršanja odnosa SAD i Turske a što je izazvalo strah od naknadnog uticaja na NATO alijansu. Predsednik Erdogan je poznat po tome odlučan u vezi svog plana koji bi mogao da gurne Vašington i Ankaru bukvalno na ivicu. A na sve to, tu je i Rusija koja je veoma blizu Turskoj. Turske snage pokrenule su vazdušne napade i kopnenu ofanzivu protiv boraca PKK u severnom Iraku ranije ove godine. U junu je turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu rekao da izbeglički kamp Makhmur u severnom Iraku mora biti očišćen od ljudi koje je nazvao kurdskim militantima. On je rekao da će Turska sama očistiti militante ako iračka vlada to ne učini i ako su turski vazdušni napadi ubili tri osobe u kampu, navodi Express.co.uk.

KAŠMIR 

U proteklih 10 godina, odnosi između Indije i Pakistana su se pogoršali, dovodeći ove dve zemlje na ivicu rata. Od podele Britanske Indije 1947. i kasnijeg stvaranja Indije i Pakistana, dve zemlje su bile uključene u brojne ratove, i vojne sukobe ispresecane periodima harmonije i mira.

Premijer Narendra Modi je 2019. pokušao da smanji autonomiju Kašmira i da promeni politiku državljanstva u ostatku Indije. Ovi koraci izazvali su nemire u Indiji i istakli dugotrajne tenzije između Delhija i Islamabada. Dalji domaći nemiri u Indiji i Pakistanu mogli bi dovesti do Trećeg svetskog rata. Iako je to malo verovatno, moglo bi dovesti do terorističkih napada na međunarodnom nivou ili u Kašmiru. Premijer Modi bi se tada mogao osećati prinuđenim da izazove ozbiljniji sukob s obzirom na blizinu Kine, a rastući odnosi između Delhija i Vašingtona mogli bi da dovedu do pogubnijih međunarodnih implikacija.

Indijski i pakistanski obaveštajni zvaničnici održali su tajne razgovore u Dubaiju u januaru u pokušaju da deeskaliraju tenzije oko regiona Kašmira, tvrde izvori. Ujedinjeni Arapski Emirati takođe navodno pomažu u posredovanju. Stotine ljudi u Birmingemu marširalo je za nezavisnost Kašmira. Demonstranti su prošetali pozivajući Indiju da radi u skladu sa Ujedinjenim nacijama oko ovog pitanja i okonča kršenje ljudskih prava, zahtevajući vraćanje građanskih sloboda i oslobađanje političkih zatvorenika.

AVGANISTAN

Sećamo se svega što se desilo u Avganistanu kada je zapao u stanje krize nakon što su talibanski borci upali u prestonicu. Kabul je bio poslednji veliki grad u zemlji koji je pao. Aerodrom je ranije bio zatvoren kako bi vojnici pokušali da očiste pistu - američki vojni avioni sada sleću, uključujući i jedan koji je prevozio američke marince. Američki predsednik Džo Bajden branio je svoju odluku da se povuče iz Avganistana, priznajući da su se događaji razvijali brže nego što je mislio. Za kolaps je okrivio avganistanske lidere. Mnogi Avganistanci koji su ostali govorili su o teroru na terenu, a svedoci su izveštavali o povremenoj pucnjavi. Najmanje pet ljudi je navodno ubijeno na aerodromu tada dok su hiljade pokušale da pobegnu. Predsednik Ašraf Gani pobegao je iz Avganistana dok su talibanski lideri emitovali pobedničku poruku iz predsedničke palate u Kabulu.

Dokument UN upozorava da su talibani sada pojačali potragu za ljudima koji su radili za NATO ili prethodnu avganistansku vladu. Pretresi od vrata do vrata se navodno vrše u pokušaju da se pronađu mete i pretnje članovima njihovih porodica. Tvrdolinijska islamistička grupa pokušala je da umiri Avganistance otkako je preuzela vlast u munjevitoj ofanzivi, obećavajući da neće biti "osvete". Ali akcije talibana ukazuju na to da se taktika talibana nije promenila otkako su bili na vlasti tokom 1990-ih. Američke trupe su se sada povukle iz Avganistana, a talibani su tu naciju nazvali “slobodnom i suverenom“ državom, opisujući odlazak američkih trupa kao “istorijski“.

SAD-SEVERNA KOREJA

Fundamentalne tenzije u srcu odnosa SAD i Severne Koreje mogle bi da dovedu do borbenih akcija. Severna Koreja je optužila američkog lidera Džoa Bajdena da vodi neprijateljsku politiku protiv nje i upozorila da bi odgovor mogao da dovede SAD u "veoma tešku situaciju". Ministarstvo spoljnih poslova Severne Koreje saopštilo je da je diplomatija “lažni znak“ za SAD da “prikrije svoja neprijateljska dela“, navodi državna medijska agencija KCNA.

Ovi zapaljivi komentari dati su nakon što je predsednik Džo Bajden održao politički govor u Kongresu tokom kojeg je razgovarao o nuklearnim programima u Severnoj Koreji i Iranu rekavši da oni predstavljaju pretnje na koje se mora rešiti “diplomatijom i strogim odvraćanjem“. Govoreći o Severnoj Koreji, Bajden je rekao da traži sredinu između naglaska bivšeg predsednika Donalda Trampa na ličnoj diplomatiji i pristupa bivšeg predsednika Baraka Obame da uslovljava angažman severnokorejskim ustupcima.

Kako je Severna Koreja nuklearna sila sa sopstvenim složenim odnosima sa Kinom ona je potencijalno bure baruta u odnosima sa SAD. Severna Koreja često sprovodi testove oružja i raketa, male vojne i sajber napade od kojih svaki predstavlja značajan rizik za potencijalnu eskalaciju. Otvorene pretnje severnokorejskog vrhovnog vođe Kim Džong-Una takođe su razlog za zabrinutost, jer on tvrdi da severnokorejsko oružje sada može da stigne do teritorija SAD, pa čak i do američkog kopna.

SAD-KINA

Odnosi SAD i Kine bili su posebno napeti poslednjih godina. Trgovina je manje bitno pitanje za obe zemlje jer nastavljaju da se bore protiv koronavirusa, rastuće pretnje u Avganistanu i drugih rasprostranjenijih sukoba – ali svaka nacija nastavlja da se sukobljava oko bezbednosnih pitanja, sektora visoke tehnologije i ideologije.

Trgovinski rat je prvobitno počeo nakon što je bivši američki predsednik Donald Tramp optužio Kinu za neetičko ponašanje. SAD i Kina će verovatno nastaviti da gomilaju tenzije na međunarodnom nivou u budućnosti, posebno imajući u vidu da su obe ekonomije velikim delom podstaknute tehnologijom koja predstavlja sektor koji je u porastu.

A na sve to, tu je priča sa početka - Tajvan.

Izvor: mondo.rs

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Povezano