Biljana Plavšić, predsjednica Republike od 19. jula 1996. do 4. novembra 1998. godine: Kada je proglašena Srpska, znala sam da ćemo preživjeti

Republika Srpska je najdragoceniji srpski dragulj. Ili bolje reći svetinja. I ne treba zaboraviti da ta svetinja još uvek nije na sigurnom tlu. Da bi se sačuvala ta tekovina, neophodno je bezuslovno srpsko političko jedinstvo oko najbitnijih nacionalnih pitanja, a koje je pokazano kada je i proglašena Republika Srpska prije 30 godina - 9. januara 1992. godine.

Kaže ovo u intervjuu za “Glas “Srpske” jedan od osnivača Srpske demokratske stranke i predsjednica Republike Srpske u periodu od 19. jula 1996. do 4. novembra 1998. godine Biljana Plavšić, ističući da to jedinstvo može biti najbolji lijek za sprečavanje daljeg dejtonskog razvlašćivanja Srpske, te samim tim i za sam njen opstanak. 

- Onako kako smo bili jedinstveni tog 9. januara 1992. godine, u pokušajima da se odbranimo od paklenog plana “suprotne strane”, tako treba i ubuduće, iako to ponekad ide teško kod Srba. Sve je u našim rukama. Da sada stojim za nekom govornicom, poručila bih “neka živi Republika Srpska. Budite jedinstveni” - istakla je Plavšićeva, koja je na to mjesto došla nakon što je Radovan Karadžić početkom 1996. pod međunarodnim pritiskom morao napustiti političku scenu, a samim tim i mjesto predsjednika RS.

GLAS: Da li se sjećate tog 9. januara 1992. godine, dana kada je donesena Deklaracija o proglašenju Republike srpskog naroda?

PLAVŠIĆ: Naravno. To se nikako ne može zaboraviti. Ostalo mi je duboko urezano u sećanje. Prva instinktivna pomisao svih nas bila je - ostaćemo živi. Ostaće srpski narod ako formiramo državu. I ono što je evidentno, mi smo tada taj cilj i postigli. Nešto kasnije, a nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine, Republika Srpska je i zvanično međunarodno priznata.

GLAS: Šta je sve prethodilo donošenju Deklaracije o proglašenju Republike srpskog naroda?

PLAVŠIĆ: Bilo je to ključno vreme za opstanak srpskog naroda na prostorima BiH. Prvo su Muslimani osnovali SDA, a onda i Hrvati HDZ. U to vreme sam bila član Predsedništva BiH i sećam se kako je predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović jednom prilikom otišao u Iran. Na pitanje tamošnjih novinara da li će biti rata u BiH, on je rekao “ako ne bude sve po volji većinskog naroda, onda će ga sigurno biti u velikim razmerama”. Gotovo u isto vreme, na Osnivačkoj skupštini HDZ-a, profesor Brozović je istakao kako će “BiH imati granice kakve je nekada imala NDH”. I crtao je te granice. A to je bila država u kojoj je stradalo više od milion Srba. Bio je to signal za uzbunu i paljenje alarma. Kao odgovor na sve to bilo je formiranje Srpske demokratske stranke. To u to vreme nije bila stranka, već neka vrsta pokreta srpskog naroda uplašenog za svoj opstanak. Naš jedini cilj bio je da nam se ne ponovi 1941. godina i neka ranija stradanja. Jasenovac, Jadovno... Na sreću, to se nije desilo, jer nismo dozvolili. Istina, bile su velike žrtve, ali ne kao te 1941. godine. Jednostavno, to je tada bila borba za goli opstanak, a s druge strane je bila borba za dominaciju. Uspeli smo, jer je postojalo srpsko jedinstvo. To je bila ključna stvar. To je bio najbolji lek za sve te izazove pred kojima smo se tada ne našom  voljom našli.

GLAS: Godinama se Republika Srpska pokušava izboriti sa raznim pritiscima i novim izazovima. Kako gledate na ove posljednje?

PLAVŠIĆ: Sećam se, dok sam obavljala dužnost predsednice Republike Srpske, dolazili su mi u zvanične posete američke i britanske diplomate i govorili o nekakvom duhu Dejtona. Jednog od njih se dobro sećam. A bilo je to vreme kada je već preko glave bilo tog “duha Dejtona”. Odgovorila sam kako ne mogu govoriti o “duhovima”, jer u njih ne verujem. Taj razgovor se zaoštrio i na kraju sam se revoltirano digla, otvorila vrata i rekla “ne možete tako razgovarati sa mnom, izađite”. On se ukočio, i nakon kraće pauze od dve, tri minute, izvinio mi se. Isto tako je bilo kada su dolazili razni predstavnici iz Evropske unije.

GLAS: Nekadašnji zamjenik Ričarda Holbruka, Kristofer Hil, nedavno je istakao da Dejtonski sporazum nije zamišljen kao trajno rješenje. Šta Vi misliste o tome?

PLAVŠIĆ: A gde to piše? To nigde ne stoji. To su gluposti. Takve i slične izjave samo komplikuju političke prilike u BiH. Bojim se da nakon 1995. Republika Srpska nikada nije bila u težoj situaciji nego što je sada. Ti pritisci su ponovo pojačani, a što se može zaključiti i iz ovakvih i sličnih izjava. Ponovo je ugrožen njen opstanak. A lek? Samo srpsko jedinstvo. I to redovna doza. Pravo i pravda uvek pobeđuju.

GLAS: Ima li tog jedinstva danas?

PLAVŠIĆ: Kao prvo, nema opozicije i vlasti kada su u pitanju vitalne stvari za Republiku Srpsku. Kada smo jedinstveni, onda nam niko ne može ništa. Pokazali smo to već te 1992. godine. Opozicija i vlast moraju da postoje, ali političke razmirice ne smeju da ugroze opstanak naroda, ali i same Republike, za koju su tolike žrtve date. Sve što na bilo koji način ugrožava postojanje Srpske treba jedinstveno odbaciti, jer je opet opstanak u pitanju. Svako drugo rešenje osim Dejtonskog mirovnog sporazuma pogubno je, ne samo za Srbe i već druge narode. I to moraju svi da shvate, pa i ti međunarodni zvaničnici. Nijedan mirovni sporazum nije potpisalo toliko zemalja. I to su bile politički najeminentnije osobe iz tog perioda. I ovo je sveto slovo kojeg se treba dosledno pridržavati.

Kutiljerov plan

GLAS: Da li se rat u BiH mogao izbjeći?

PLAVŠIĆ: Bilo je raznih dogovora i pregovora, pa između ostalog, na stolu je 1991. godine bio i Kutiljerov plan, a kojim se rat u BiH mogao izbeći. Mi smo ga tada prihvatili, a u jednom trenutku i sam Alija Izetbegović, ali se on na kraju povukao. Taj deo istorije najbolje je opisao tadašnji američki ambasador u Beogradu Voren Cimerman, koji je odigrao ključnu negativnu ulogu. Došao je kod Izetbegovića i rekao mu da povuče svoj potpis sa tog plana, ako nije zadovoljan. I kola su krenula nizbrdo. Da ne govorimo sada šta se sve izdešavalo kasnije. To je svima poznato. Alija Izetbegović je hteo da stvori jednu naciju, ali one se ne stvaraju na taj način. 

izvor: glas srpske

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Povezano
Autor: