BIVŠA JUGOSLAVIJA - Proizvodnja od igle do lokomotive

Nezavisnost jedne zemlje se ne ogleda samo u teoretskoj nezavisnosti (međunarodno priznanje, suverenitet, teristorijalni integritet) već i u njenoj sposobnosti da bude samodovoljna i samoodrživa zajednica.

Upravo taj potencijal je Jugoslavija izgradila stvarajući moćnu industriju. Period odmah nakon rata kao i period prekida odnosa sa ostalim socijalističkim i komunističkim zemljama pretio je da našu zemlju gurne u ruke zapadnih kreditora. Primera radi, 1948. Čehoslovačka i Mađarska su prestale da isporučuju čelik i gvožđe Jugoslaviji a koji su bili najpotrebniji u ostvarivanju Petogodišnjeg plana. Razvoj naše mlade socijalističke zajednice je bio doveden u pitanje a samim tim i napredak društva u celini ali i opstanak sistema koji je direktno zavisio od izgradnje zemlje i stvaranja industrijske sile.
Krediti koje je Jugoslavija u tom periodu bila prinuđena da traži od svetskih finansijskih institucija odobravani su pod prilično povoljnijim uslovima nego što bi to danas bio slučaj i upotrebljavani su namenski, što danas svakako nije slučaj budući da novac koji naše današnje ''države'' dobijaju od kredita vladajuće oligarhije raspodeljuju međusobno i troše na očuvanje nekakvog, kakvog-takvog socijalnog mira. Novac je potrošen a i dalje ostaje pitanje na koji će način biti vraćen kada industrija više ne postoji a ono što postoji su danas popularno zvane ''strane investicije'' dok se standard naroda iz godine u godinu smanjuje. Takvi su uslovi davani Jugoslaviji jer su predstavnici države pred svetske institucije iznele plan utroška kredita i načina njihovog vraćanja. Planskim razvojem industrije stekle su se mogućnosti da se rate kredita otplaćuju a da se standard naroda povećava iz godine u godinu.
Šta je to jugoslovenska industrija stvarala pa je uspešno i podizala standard i otplaćivala kredite? Naslov dovoljno govori – sa nekim izuzecima kakve u svojim razvojnim planovima ni danas nemaju ni mnogo bogatije zemlje sveta, Jugoslavija je proizvodila, možemo slobodno reći, SVE.
Okosnice našeg razvoja u prvo vreme su bile prehrambena, energetska i metalska industrija. U tom periodu su ti proizvodi bili veoma traženi i u zemljama Evrope koje su se oporavljale od rata i čije se industrije nisu razvijale kapacitetima i brzinom poput jugoslovenske. Odmah za razvojem ove industrije na noge je stavljena građevinska industrija kao još jedan veliki izvozni potencijal. Uporedo se razvijala i mehanizaciona industrija sa prvobitnim kvalitativnim akcentom na poljoprivrednu mehanizaciju kako bi se olakšala i povećala prehrambena proizvodnja. Kasnije su usledili razvoji drugih industrijskih grana ali je Jugoslavija brzim razvojem ovih grana već polako stajala na noge.
Sve ono što je bilo potrebno posleratnoj obnovi zemalja – hrana, energenti, repromaterijal, sirovine, gotovi proizvodi, stizali su iz Jugoslavije. Uslovi pod kojima su drugim zemljama prodavani plodovi rada naše industrije i cena transporta opredelile su našu zemlju kao pouzdanog i poželjnog spoljnotrgovinskog partnera.
U tom je periodu Jugoslavija bila mravinjak: izgradnja drumske infrastrukture, unutarnjih i spoljnih poveznica, izgradnja fabrika, rad rudarskih kopova, topionica, livnica, tesktilne, obućarke i tkačke industrije... Sve je to iziskivalo i ljudske resurse koji su, takođe, korišćeni planski. Što više radnika u fabrici to je veća njena proizvodnja, što više zadovoljnih radnika to je veća produktivnost. Postalo je pravilo da se dnevna norma prebacuje za 100 i više procenata. Država više nije mogla da pravi proračune i projekcije jer je u pun rad stupila mašinerija koju više ništa nije moglo zaustaviti.
Naravno, takav rad stvara i višak proizvoda koji se prodavao stranim zemljama. Moramo podsetiti da, iako se u najvećem procentu trgovalo novcem, nije to uvek bio slučaj. Trgovinski odnosi su poznavali i sistem robne razmene te je dolazilo do razmene naše robe za, recimo, nove tehnologije, ili životinje kojima bismo popravili kvalitet našeg stočnog fonda. Moramo napomenuti da je jugoslovenske proizvode odlikovao i visok kvalitet i trajnost što je našu zemlju svrstalo u red trajno pouzdanih spoljnotrgovinskih partnera.
Zahvaljujući veoma uspešnoj spoljnoj politici koju je vodio maršal Tito Jugoslavija je postala snažan spoljnopolitički ali i ekonomski faktor u svetu. Upravo zahvaljujući tako razvijenoj i razgranatoj industriji naši proizvodi su se mogli kupiti širom sveta. Nije preterivanje reći da su se velike ekonomske sile poput SAD, Britanije a nešto kasnije i SSSR utrkivale koja će sa našom zemljom sklopitipovoljnije trgovinske aranžmane, na obostranu korist.
Spoljna politika i industrijalizacija su dovele do toga da se Jugoslavija sve više osamostaljuje i bude nezavisna država u pravom i potpunom smislu te reči. Od korisnika kredita, naša zemlja je postala ona koja kreditira druge zemlje, one koje se i danas pejorativno nazivaju zemljama ''trećeg sveta'' a u koje se, na našu veliku žalost, ubrajaju i naše ''države'', najobičnije kapitalističke kolonije, zavisne od drugih za sve i svašta, prinuđene da se saviju do samog nivoa zemlje ali ne za dobrobit naroda već za dobrobit korporacija koje instrumentalizuju vlasti u svim svojim kolonijama. Navedimo samo neke zemlje koje su prvo međunarodno priznanje i/ili prve kredite dobile upravo od socijalističke Jugoslavije: Alžir, Tunis, Maroko... I danas u tim zemljama postoji veoma živo sećanje na sve dobrobiti koje je obezbeđivala naša zemlja, svojom spoljnom politikom nesvrstavanja i industrijom.
Pored opšteg razvojnog karaktera, industrija je imala veoma snažan lokalni razvojni karakter. Svaki region naše zemlje je imao najmanje po jednog industrijskog giganta čiji je zadatak bio da ekonomski razvije dati region. Postojanje fabrike, ili više njih, u ili blizini neke varoši koja uz sebe ima sela bilo je garant opstanka i razvoja tog dela naše zemlje, u ekonomskom i demografskom smislu. Navedimo samo neke od njih: Filip Kljajić, Kolinska, Obod, Prvomajska, Soko, Alkaloid... A takvih je bilo širom Jugoslavije. I svaka je radila i za domaće i za inostrano tržište. U njima su radili radnici iz tih regiona; nisu bili daleko od svojih domova kako bi mogli pomagati i u poljoprivredi, bez obzira na veličinu poseda.
Jugoslavija je bila nezavisna. Zaista nezavisna. Redovno poboljšanje industrijskih pogona i nove tehnologije koje nismo samo kupovali na ovaj ili onaj način već ih i sami stvarali i unapreživali su doveli do toga da i one budu naš izvozni potencijal. Sve je to vodilo ka tome da naša zemlja bude jedna samoodrživa zajednica, nezavisna od tuđe volje, ukoliko bi došlo do nekakvih sukoba i njene izolacije ali proizvodnja i kvalitet su je postavljali kao nezaobilaznog trgovinskog partnera. A spoljna politika nesvrstavanja otvorila je vrata Jugoslaviji širom sveta.
Jugoslavija je bila svet.
Napisao : Predrag Martinović

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano
Autor: