Da li ste se ikada zapitali zašto se ne sećamo najranijeg detinjstva?

Pamtimo samo one stvari koje smo mogli da verbalizujemo.

Istraživanja sugerišu da stvari koje ne verbalizujemo često zaboravljamo. Upravo iz tog razloga se ne sećamo događaja iz ranog detinjstva.

Jedna laboratorijska grupa sprovela je malu studiju. Razgovarali su sa mališanima koji su imali nezgodu pet godina ranije i završili na hitnom bolničkom lečenju. U pitanju su bile uobičajene dečje povrede. Oni koji su bili stariji od 26 meseci kada se povreda desila i već su pričali, setili su se šta im se dogodilo. Svi kojima se to desilo ranije nisu se sećali. 

Većina istraživanja o ulozi jezika fokusira se na određeni oblik narativa i njegovu socijalnu funkciju. Kada roditelji prepričavaju deci uspomene, nesvesno ih uče narativnim veštinama, odnosno koje je događaje važno zapamtiti i kako strukturirati razgovor o njima na način koji drugi mogu da razumeju.

Za razliku od jednostavnog prepričavanja podataka u činjenične svrhe, sećanje se vrti oko društvene funkcije razmene iskustava sa drugima.

 

 

Izvor : Telegraf

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano
Autor: