Da li znate da postoji "Himna Srba muslimana"?

Osman Đikić je bio Srbin musliman iz Bosne i Hercegovine, bavio se književnom radom i politikom, a bio je autor drama i publicista. Rođen je 7. januara 1879. godine u Mostaru, a umro je 30. marta 1912. godine u rodnom gradu.

Rođen je u građanskoj porodici, a ono što je posebno zanimljivo jeste činjenica da je isteran iz petog razreda gimnazije zbog toga što se javno izjašnjavao kao Srbin. Posle toga odlazi u Beograd na školovanje, a iz Beograda za Carigrad i Beč. Dok je još bio u Mostaru na njega je posebno uticalo druženje sa Aleksom Šantićem, Svetozarom Ćorovićem i Jovanom Dučićem, a oni su bili pesnici koji su okupljeni oko lista "Zora".

Осман Ђикић (Мостар, 7. јануар 1879 - Мостар, 30. март 1912), био је српски[1] пјесник и национални радник, аутор драма, публициста и политичар из Босне и Херцеговине. Рођен је у Мостару у грађанској породици, гдје је завршио нижу гимназију. Због тога што се јавно изјашњавао да је Србин, аустроугарске власти су га истјерале из петог разреда гимназије, па је школовање наставио у Београду, одатле је отишао у Цариград, па у Беч, гдје је завршио Трговачку академију. Још док је био гимназијалац почео се дружити са мостарским пјесницима окупљеним око листа Зора, Алексом Шантићем, Светозаром Ћоровићем и Јованом Дучићем, под чијим је утицајем почео да пише пјесме. До краја живота у свом књижевном и јавном дјеловању увијек је исказивао своје непоколебљиво српство. Био је банкарски чиновник у Загребу, Брчком и Мостару. Оснивач је културног друштва босанскохерцеговачке муслиманске младежи Гајрет, које је просрпски усмјеравао, а године 1909. изабран је за секретара овог друштва. Тада се већ преселио у Сарајево, гдје је уређивао и истоимени лист Гајрет. Поред тога био је један од покретача и уредник часописа Мусават, који је 1909. године почео да излази у Мостару. Године 1910. покренуо је Босанско-херцеговачки гласник у Сарајеву а 1912. био је међу покретачима политичког листа Самоуправа и био му је главни уредник. Писао је пјесме и многе ствари у прози, у Босанској Вили, Зори, Цариградском гласнику (1899) и другим књижевним листовима. Иза себе је оставио три збирке пјесама: Побратимство коју је 1900. у Београду објавио са Авдом С. Карабеговићем и Омер-бегом Сулејманпашићем-Деспотовићем. Године 1902. Српска дубровачка штампарија А. Пасарића штампала му је књигу пјесама Муслиманској младежи. Годину дана касније 1903. године, у издању Српске штампарије синова С. Мијата Радовића у Мостару изашла му је збирка пјесама Ашиклије. Умро је од туберкулозе 1912. године. Написао је и низ родољубивих пјесама између којих је „Српска вила" посвећена Ристи Радуловићу: Ох не плачи вило, утри горке сузе! Јер већ сунце мило и нама се рађа, Брат се с братом мири, престануће свађа! И Србин ће стрести опет тешке узе !!!

null

Takođe, važna je činjenica da je Đikić bio osnivač kulturnog društva bosansko-hercegovačke muslimanske omladine "Gajret" i da je 1909. godine izabran za generalnog sekrtetara.

Neke od njegovih najpoznatijih pesama su "Oj kaduno, kono moja", "Đaurko mila" i rodoljubiva pesma "Srpska vila", Takođe, napisao je drame "Zlatija" (1905. godine), "Stana" (1906.) i "Mudžahir" iz 1909. godine.

Osman Đikić, čovek koji je živeo ono što Šantić nije smeo

Ljubav Zore i Osmana kojoj se Aleksa divio a Mostar protivio Aleksa Šantić najveći je pesnik koga je Mostar imao i on je svom kolegi, sugrađaninu i prijatelj...

Ono što je posebno zanimljiva činjenica jeste da je Osman Đikić bio čovek koji je pokazivao svetu kako se treba odnositi prema različitim verama i koliko je verska tolerancija važna. Jedno od njegovih najlepših dela je "Himna srpskih muslimana".

 

"Haj, nek jekne pjesma laka,

Čedo našeg srca, žarka,

Nek napuni sv'jet!

Mis'o naša sveta čista,

Kô proljetno sunce blista,

Kô aprilski cv'jet.

 

Nek odjekne, nek se ori,

Naša nam je duša zbori,

Pojmo složio oj!

Sveta vjera nam ne krati

Imenom se svojim zvati,

Ljubit' narod svoj!

 

Pojmo pjesmu, braćo mila,

Pravda j' uvjek pobjedila,

Pravdu voli Bog.

U pomoć će Allah biti,

Svetu svoju milost sliti

Vrhu pravednog.

 

Pojmo pjesmu, nek se vije,

Neka bratsku ljubav sije

Kroz naš zavičaj!

Srpska vila eno hiti,

Da nam lovor-vjence kiti,

Pojmo složno haj!"

 

Osman Đikić umro je od tuberkuloze 30. marta 1912. godine, a iako je živeo veoma kratko, ostavio je ogroman kulturno-društveni uticaj na Balkanu.

Осман Ђикић (Мостар, 7. јануар 1879 - Мостар, 30. март 1912), био је српски пјесник и национални радник, аутор драма, публициста и политичар из Босне и Херцеговине. Рођен је у Мостару у грађанској породици, гдје је завршио нижу гимназију. Због тога што се јавно изјашњавао да је Србин, аустроугарске власти су га истјерале из петог разреда гимназије. ________ ХИМНА Срба Муслимана ________ "Хај, нек јекне пјесма лака, Чедо нашег срца, жарка, Нек напуни св'јет! Мис'о наша света чиста, Кô прољетно сунце блиста, Кô априлски цв'јет. Нек одјекне, нек се ори, Наша нам је душа збори, Појмо сложио ој! Света вјера нам не крати Именом се својим звати, Љубит' народ свој! Појмо пјесму, браћо мила, Правда ј' увјек побједила, Правду воли Бог. У помоћ ће Аллах бити, Свету своју милост слити Врху праведног. Појмо пјесму, нек се вије, Нека братску љубав сије Кроз наш завичај! Српска вила ено хити, Да нам ловор-вјенце кити, Појмо сложно хај!"

null

Godine 1941. ustaše su spomen-turbe porušile, a obnovljeno je posle Drugog svetskog rata. Takođe, posle povlačenja srpskih snaga, u junu 1992. godine, spomen-turbe su minirali pripadnici HOS-a (Hrvatske odbrambene snage).

Spomen-turbe je delimično obnovljeno 1998. godine.

 

 

 

Izvor: srbijadanas.com

 

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano
Autor:
Najpopularnije
окт 26, 2020, 2:21 по подне - Suza
окт 25, 2020, 6:49 по подне - Boris M.