DANAS JE VELIKA SUBOTA: Posebna pravila važe za žene, a uoči Uskrsa važno je da ispoštujete sledeće običaje!

Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je Velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota.

Pravoslavna crkva i vernici obeležavaju drugi dan hrišćanske žalosti, Veliku subotu. To je dan koji je Hristos proveo u Hadu pa ga vernici obeležavaju u molitvi i tišini. Po završenoj liturgiji jede se hleb i voda.

Na taj poslednji dan Nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar.

Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je Velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muka na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo. U Bosanskoj krajini i Hercegovini najčešći je naziv crvena subota zato što se tada maste ili šaraju uskršnja jaja, najčešće u crveno. Pripoveda se da su sva jaja pocrvenela u trenutku kada je Isus vaskrsnuo iz groba i zato ih valja bojiti u crveno.

 
 

Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca. U Homolju mese kolač - vaskršnjak - okićen bosiokom, kao i manji kolačići. U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi. Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.

 

 

U Republici Srpskoj, Popovom polju, Veliku subotu zovu i Crvena subota i tada "maste", odnosno boje jaja u crveno. Farbaju ih tako što uliju vodu u lonac i u nju sipaju crvenu boju ili vrazilo. Zatim se zapali provlak voštanice pa se njom prave šare po jajima. Obično su to biljni motivi, sa predstavama sunca, meseca i krstića. Kad voda provri, stavljaju jaja i kuvaju sve dok tri puta ne očitaju "Oče naš.." ili jednom "Verujem..". Iskustvo je pokazalo, da je to vreme dovoljno da se jaja skuvaju. Kada se jaja ohlade, žene ih otiru krpom jedno po jedno pri čemu se pokazuju šare. U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili "maste" u čađi. 

Uskrs

Stari veruju da se zbog toga na današnji dan obavezno treba učiniti neko dobro delo ili udeliti milostinja siromašnima, veruje se da će se to višestruko vratiti dobročinitelju. Na Veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili "maste" u čađi. Jaja, shodno narodnom verovanju, valja da boje isključivo žene.

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje Uskrs - najradosniji hrišćanski praznik i vreme velike radosti za vernike širom sveta. Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svete odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.

Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se, umesto liturgija, služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima. Narod u hramovima odgovara molitvom na horsko pojanje anđela i sa upaljenim voštanicama iščekuje Vaskrsenje, najradosniji praznik pobede života nad smrću koji je osnova hrišćanske vere.

 

Vaskrs
Foto: Profimedia

Ovaj obred se poštuje u svim pravoslavnim hramovima, a u Jerusalimu se sva događanja vezuju za crkvu Groba Hristovog, gde vernici svake godine na Veliku subotu prisustvuju čudotvornoj pojavi "blagodatnog ognja".

U hramu Svetog Groba u Svetoj zemlji već vekovima jerusalimski patrijarh uznosi ugašeno kandilo koje se samo pali i taj oganj prenosi na sveće okupljenih vernika, a oni dalje svojim bližnjima i u svoje hramove.

Izvor: srbijadanas.com

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano
Autor: