DIREKTOR CRNOGORSKE POLICIJE - "Srbi, vi ste okupatori, ubili ste na hiljade Crnogoraca i na prevaru ste oteli Vojvodinu koja nikad nije bila srpska"

Veselin Veljović, direktor Uprave crnogorske policije napisao je sraman tekst za "Pobjedu", u kome je izneo niz teških istorijskih neistina i optužbi na račun Srba i srpske države.

Veselin VeljovićVeselin Veljović, Foto: Printscreen

Skandalozan tekst prenosimo u celosti:

"Đordano Bruno (1548-1600) italijanski filozof, matematičar i naučnik, suočen sa sudom inkvizicije, javno je spaljen na lomači zbog svojih ideja i delovanja.

Galileo Galilej (1564-1642), osuđen od inkvizicije na doživotni kućni pritvor zbog sukoba nauke i religije, a u trenutku izricanja presude je rekao ,,ipak se okreće“. Katolička crkva, 360 godina kasnije, priznala je i prihvatila njegovu tezu i naučnu istinu i na taj način konstatovala da je pogrešila prihvatajući njegov naučni doprinos.

Veliki portugalski pomorac Ferdinand Magelan (1480-1521), organizovao je prvo putovanje morskim putem oko sveta a nakon što je ubijen na Filipinima njegov zamenik Elkano nastavio je putovanje sa posadom i praktično dokazao da je Zemlja okrugla, a ne ravna ploča kako je dugo godina tvrdila crkva.

POSLEDICE ZABLUDA

Dakle: i ovi istorijski primeri praktično govore o zabludama religije i istorijskoj tajni, koliko su ljudskih života kroz civilizaciju koštale pogrešne aktivnosti crkve. Propovedanje da je Zemlja ravna ploča, zabluda o postojanju zagrobnog života, teorija da je Bog stvorio svet i život na njemu za nekoliko dana – egzaktni su primeri dogmi i teorija zabluda posebno u sukobu sa Darvinovom teorijom evolucije kao naučno dokazanoj i jedino prihvatljivoj.

Neverovatna je inertnost nauke i savremenih teorija na principima materijalizma, metafizike i dijalektike gde izostaje adekvatan naučni pristup u razobličavanju zloupotreba religije i vekovnog procesa obmana i manipulacija. Svaki ozbiljan i naučno utemeljen pristup ne može prihvatiti zagovaranje postojanja tzv. zagrobnog života.

OBLIKOVANjE MASE

Psihologija ulice, mase, rulje postaje i deo društvenog razmišljanja. Crkvi je vekovno trebala poniznost, pokornost i potčinjenost u stvaranju ,,novih ljudi“ i novih religijskih običaja. Istorija beleži primere podvala i prevara crnogorskog naroda i države. Kako tada tako i sada. Tuđa crkva, tuđe države u funkciji tuđih interesa u pohodu prekrajanja slavne crnogorske istorije i stalnog ataka na istorijsko i vekovno postojanje crnogorske države.

Na sceni je prihvatanje samo teorije i teza o srpskoj Crnoj Gori ili delovima istorije koji govore o slučajevima srpstva u Crnoj Gori. Ne preza se da se i od sahrana, kao religijskog obreda, stvaraju mitovi. Istorija će potvrditi da se radi o negatorima, mrziteljima i dušmanima Crne Gore i svega crnogorskog. To je prosta matrica: prihvata se i veliča samo srpstvo u Crnoj Gori, sve drugo je bezvedno ili - nepostojeće.

Zaboravljaju se ili ignorišu vekovne težnje crnogorskog naroda za slobodom i odbranom slobode nesebičnim žrtvama o kojima govore velike istorijske ličnosti. Slobodarski crnogorski narod vekovima opstaje na ovom kamenu i svi zavojevači su pognute glave odlazili sa ovih prostora. Božija je kazna da su mnogi okončali ovozemaljski život, jer onozemaljskog i nema zbog svega lošeg što su uradili Crnoj Gori i Crnogorcima. Veličanje sramne i izdajničke, takozvane Podgoricke skupštine, okupacija Crne Gore srpskim trupama, zapaljene i uništene na hiljade crnogorskih domova, ugašena ognjišta, na hiljade ubijenih crnogorskih građana, sprovedeni teror...

ŽRTVE OKUPACIJE

Žrtve i stradanja najbolja su slika koju je Crnoj Gori učinila srpska okupatorska čizma nakon Prvog svetskog rata. Zašto ne reći da su Srbiji prevarama srpske diplomatije prisajedinili Vojvodinu koja nikada nije bila Srbija i nikada nije bila srpska, a teritorijalno pripada Srbiji samo posljednjih stotinak godina. To su istorijski podaci. Kao što je istorijska istina da je nakon Velikog rata srušen mit o nepobedivoj srpskoj vojsci koja je opstala zahvaljujući crnogorskom stradanju na Mojkovcu, a bezglavim povlačenjem preko Albanije napustila vlastitu državu ostavljajući narod i civilne stradalnike.

ihvatljive vrednosti.

I da: verovati u ideale patriotizma, odanosti vlastitoj državi a ne ono što nam propovedaju popovi; u njihove zablude i dogme, nacionalističku ostrašćenost i mržnju kojoj svedočimo kroz istoriju.

,,OPROST“ GREHOVA ZA NOVE GREHOVE

Dogme i širenje straha od religije, navodnim običajima, obredima, kletvama i prokletstvima izazivaju strah koji sužava vidike, ograničava razum, pa vernici postaju strahovernici. Stvara se strah od vere i religije i izaziva strahopoštovanje zbog zabrinutosti za porodicu i najmilije, a neznanje, neprosvećenost, neobrazovanost, verska zaslepljenost i fanatizam stvara od ljudi robove religija. Vera postaje sujeverje, otvarajući prostor zloupotrebama a posebno su izražene posledice u zloupotrebi mladih ljudi kroz isključivost različitosti i prisustvo dece i mladih u crnogorskim narodnim nošnjama u pokretu rušenja vlastite države.

Poniznost veri i strah od prokletstva prerasta u spiranje grehova ovozemaljskog života. Podsećam na litijaško-mantijaške kolone - u osnovi anticrnogorske i antidržavne, u suštini prosrpske, pročetničke i u funkciji destabilizacije i podrivanja institucija i države. Kolone vernika, ali i grešnika, zašto ne reći delom i kriminalaca u najezdi velikosrpskog hegemonizma da sluganstvom, kleronacionalizmom pokušaju baciti pod noge sve crnogorsko.

U suštini, bogohulnici u ponašanju i naši nesrećnici prihvataju tuđu državu kao svoju i satanizujući sve crnogorsko. Kletve Svetog Petra Cetinjskog imale su za cilj da mire crnogorski narod, a ovdašnje kletve udarale su u tanane niti i biće crnogorskog čoveka. Koliko je morbidna prevara onih koji se pozivaju na petrovićevsku Crnu Goru. Naslednici trona Svetog Petra Cetinjskog i slavne dinastije Petrovića koji su sve radili da sačuvaju sopstvenu državu i sopstvenu autokefalnu crkvu – u odnosu na razbijače svega crnogorskog.

UPOTREBA MITOVA

Brojni su istorijski primeri o vazalnom položaju srpskog naroda kada su, na žalost, čak i ubijali svoje najbliže sunarodnike i svoje gospodare iz niskih pobuda i za tuđe interese o čemu svedoče brojni primeri iz istorije. To je možda jedan od razloga i odgovor na pitanje o potrebi postojanja mita kao navodne istine pa čak i onda kada glavni junaci i akteri priče uopšte nisu postojali.

Robovanje kultu ličnosti večitom istorijskom mitu - dakle lažima i neistinama razvijaju paganstvo, primitivizam, bezličnost, a gubitak vlastite ličnosti od ljudi stvara poslušnike. Primetna je raspolućenost ličnosti vjernika i grešnika. Gde krajnost i ekstremizam vere često rađa primitivizam i mržnju. Crkvi nikada nije odgovarala niti je podržavala istorijsku ili naučnu istinu jer sve što u svojoj misiji čine podrazumeva samo ,,njihovu drugu ili njihovu istinu“, onako kako aktualnim procesima odgovara vlastitim interesima crkvene organizacije. Zabeležene su "biblijsko-mitske" scene bauljanja po asfaltu prilikom verskog obreda, bauljanja po verskim objektima dece i zrelih ljudi što je oblik idolopoklonstva nezabeležen u našoj tradiciji i ne tako često viđen u savremenoj civilizaciji. To nije gest poštovanja već gest poltronstva, gest za osudu i sociološko istraživanje.

EKSTREMIZAM I RADIKALIZAM

Nesrećna je moderna država u kojoj popovi aktivno vode politiku i utiču na nosioce odluka i političke procese. Ekstremizam u veri uvek vodi u radikalizam. Podsećam na istorijski primer zločina u logorima smrti u Jasenovcu i širom Evrope u funkciji religije, ali i na sličnosti zločina srpske vojske u Srebrenici u počinjenom genocidu ili zločinima masovnih grobnica takođe srpske vojske i policije na Kosovu koje se ovih dana pronalaze širom Srbije, o čemu će nadležni dati svoj sud.

Izvesno, između ostalih razloga, u funkciji religije. Poređenja zločina koje svakako treba osuditi i u civilizacijskoj ravni procesuirati, izučavati i pamtiti.

Bezbožničke vojske vernika i grešnika koje genocidom i zločinom u funkciji religije ostvaruju mračne ciljeve istorija i civilizacija pamte i osuđuju. Večiti beg od istine i istorijskih činjenica ne vodi suočavanju sa prošlošću. Zar nije dovoljan istorijski primer aboliranje zločinačkog i izdajničkog četničkog pokreta u susednim državama. Svedočimo tokom čitave godine nasrtajima na sve crnogorsko spolja i iznutra. Nasrtaji aktuelnih vlasti i nacionalističkih i hegemonističkih politika susednih država.

Naši međunarodni prijatelji i partneri, države Evropske unije, članice NATO, predstavnici Evropske komisije i drugih međunarodnih adresa videli su što se sve dešavalo, verodostojno su znali kakvim pritiscima je izložena crnogorska država i građani, ali su sve što se dešavalo hrabro otćutali. Njima na čast, ali i našem partnerstvu i prijateljstvu.

EVROPSKO ĆUTANjE I NAŠ GLAS

Dakle, grešnici smo ako volimo i poštujemo vlastitu državu, onda taj greh nosimo sa sobom. Za nas je svetinja država i nikada nećemo biti ono što nam nameću bilo oni u jagnjećoj ili u vučijoj koži. Postoje i postojaće hrabri i odvažni Crnogorci i Crnogorke, ali svakako i svi oni drugi, raznih nacionalnosti i veroispovijesti, koji vole i poštuju vlastitu državu i koji su spremni da je brane svojim životima od svih koji na nju budu atakovali.

Dotakli smo dno, jer ovo nije evropska i moderna Crna Gora.

 

I nije greh pasti, greh je poslije pada ne ustati i nastaviti dalje. Alternativa ne postoji jer ovo više nije pitanje bilo kog pojedinca već svih nas i nije pitanje pobede ili poraza, već našeg ponosa i beskrajne želje da štitimo državu čije su temeljne vrednosti u opasnosti.

izvor: alo

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano
Autor: