DVA METKA ZA USTAŠU: Ko je četnik Blagoje Jovović koji je ubio Anta Pavelića? (FOTO)

Blagoje Jovović, čovek koji je izvršio atentat na Anta Pavelića, koga je ozloglašeni ustaški vođa molio za milost, bio je pripadnik bjelopavlićke četničke brigade. Atentat je izvršio da bi osvetio sve žrtve koje su stradale od ustaške ruke.

Blagoje Jovović presudio je Anti Paveliću s dva metka, a rekao je da je to učinio kako bi osvetio sve srpske žrtve koje su stradale od ustaške ruke tokom Drugog svetskog rata.
Rođen je 1922. u selu Kosiću u blizini Danilovgrada, a bio je borac Jugoslovenske vojske u Otadžbini u Bjelopavlićkoj vojno-četničkoj brigadi. Upravo on je izvršio atentat na Anta Pavelića 10. aprila 1957. u Lomas de Palamor, predgrađu Buenos Ajresa.

U mračnoj ulici Sančez u argentinskom gradiću Lomas del Palomar, nadomak Buenos Ajresa 10. aprila 1957. sreli su se Ante Pavelić i Blagoje Jovović. Dva metka završiće u telu Pavelića, a od posledica tog ranjavanja dve godine kasnije će umreti u Frankovoj Španiji. Kako je Blagoje Jovović, sa svojom grupom iz Argentine, uspeo da uradi nešto što nisu mogle ili htele ozbiljne bezbednosne službe i zašto je danas važan mit o Jovoviću?

O Anti Paveliću se danas mnogo zna, od vremena kad je bio u logorima za obuku i Italiji, preko ubistva kralja Aleksandra, vremena kad je kao poglavnik NDH bio odgovoran za genocid. Zna se i o bekstvu preko takozvanih pacovskih kanala, zna se i gde je živeo u Argentini i gde je umro u Španiji 1959. godine.

Međutim, pitanje ko je Blagoje Jovović malo je teže. Njime se nisu bavili istoričari, o njemu su pisani publicistički romani. Kažu da bi ispred svake rečenice o Blagoju Jovoviću mogla da stoji reč „navodno". A u skoro svakoj rečenici o njemu moglo bi da piše „pričali su mi ljudi". Međutim, jedna stvar je sigurna - Blagoje Jovović pucao je na Pavelića u Argentini, u aprilu 1957.

„Atentat na Antu Pavelića je dugi niz godina, čak decenija, bio obavijen velom tajnovitosti, hrvatska emigracija je načelno optuživala jugoslovensku službu. Međutim, tek sa pojavom ovog gospodina Blagoja Jovovića mi smo dobili tu kariku koja nedostaje da je on najverovatnije bio taj koji je učinio da Pavelić bude ranjen i da od te rane kasnije premine u Španiji", kaže istoričar Bojan Dimitrijević.

Uz pomoć našeg saradnika iz Buenos Ajresa, uspeli smo da dođemo do 94-godišnje Mileve Gaćeše Pićan. Ova starica jedna je od nekoliko osoba koje su učestvovale u organizaciji atentata 1957. Danas je jedino ona živa od svih članova grupe.

Na pitanje zašto su odlučili da ubiju Pavelića, Mileva odgovara: „Od velikoga bola i mržnje prema njemu, jer se on mirno ovde šetao sa svojom ustaškom gardom, a grobovi naših mučenika se i ne znaju." 

Mileva priča da su u atentat bili uključeni njen brat Milan Gaćeša, njen muž, ona, sveštenik Radojica Popović, i na kraju Milo Krivokapić i Blagoje Jovović.

U Buenos Ajresu danas živi i porodica Blagoja Jovovića.

Njegova ćerka Karina kaže da su njegovi motivi da ubije Pavelića bili isključivo patriotski i posvećeni stotinama hiljada ubijenih u koncentracionim logorima.

„Pa nije bilo čudno što se on nalazio u Buenos Ajresu, tamo gde su zatekli Pavelića", kaže Karina Jovović za RTS.

Blagoje Jovović, od vojnika kraljevske vojske do Bjelopavlića

Priča o Jovoviću mogla bi da počne u aprilu 1941. godine. Nakon bombardovanja, Nemci su ušli u Beograd, širom zemlje hapse se vojnici Kraljevine Jugoslavije, zemlje koja će za nekoliko dana nestati.

U jednom od romana objavljenom o njemu, piše da je Jovović tada, kao vojnik, na grčko-jugoslovenskoj granici. Kao i mnogi koji posle sloma zemlje i vojske nisu znali kuda će, pa su se vratili kućama, i Blagoje Jovović dolazi u rodno selo Kosić kod Danilovgrada.

„On je Bjelopavlić, to su ljudi ekstrema, bilo da je reč o dobru ili drugoj strani, to su dobre porodice, dobri ljudi, ali lojalni i odani, bilo u četnicima, ili u partizanima ili kao što je Blagoje bio tamo i ovamo kratko vreme", kaže pisac Đuro Radosavović.

Nakon osnivanja NDH 10. aprila 1941. Ante Pavelić se vratio iz emigracije. Sprovodi svoj plan konačnog rešenja. Donosi rasne zakone, zabranjuje ćirilicu, Srpsku pravoslavnu crkvu. Kreću masovni zločini, osnivaju se logori, od kojih su najpoznatiji Jadovno i Jasenovac.

Uslediće sve ono što je u istoriji poznato kao genocid NDH. Mileva Gaćeša tada je bila u rodnoj Liki pod Velebitom.

izvor: rts

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano
Autor: