EKSKLUZIVNO OTKRIĆE POREKLA: Patrijarh Pavle nosio je majčino prezime Stojčević, evo zašto! Otac Stevan prezivao mu se ovako

U potrazi za ocem misteriju rešila slava pokojnog patrijarha Lazareva subota ili Vrbica

 

BEOGRAD - Blaženopočivši patrijarh srpski gospodin Pavle i 11 godina posle smrti (preminuo 15. novembra 2009.) živo je prisutan u sećanju i molitvama vernika i poštovalaca. Ovaj skromni, a svojim neprolaznim delom veliki pastir Srpske pravoslavne crkve rođen je 11. septembra 1914. godine.

Na krštenju u crkvi Sv. apostola Petra i Pavla u rodnom selu Kućanci (kod Donjeg Miholjca u Slavoniji, tadašnja Austrougarska monarhija), dobio je ime Gojko. Iz veoma oskudnih podataka o tom najranijem periodu patrijarhovog života, još se samo saznaje da su mu roditelji bili Stevan i Ana Stojčević.

Poreklo patrijarha Pavla do danas nije bilo predmet većeg interesovanja, pa je otuda ostalo i neistraženo da li je patrijarh poneo prezime Stojčević po ocu ili po devojačkom prezimenu svoje majke. U svim dosad objavljenim biografijama, isticano je uglavnom da je rano ostao bez oba roditelja. Za oca Stevana navedeno je da je radio u Americi, da je tamo oboleo od tuberkuloze i da se vratio u Kućance te da je preminuo kad je Gojku bilo tri godine, a nedugo pošto se rodio njegov brat Dušan. Posle nekoliko godina, majka Ana se preudala, a Gojko i Dušan su ostali kod babe i tetke po ocu. Nažalost, ubrzo je preminula i njihova majka Ana (preminula prilikom trećeg porođaja, prethodno rodivši dve ćerke, Ljubu i Vidu, u braku sa jednim udovcem).

U nastojanjima da proverimo podatak o patrijarhovom ocu u knjigama umrlih za selo Kućanci nemalo nas je iznenadilo kad nismo naišli na pomen Stevana Stojčevića. To nas je navelo da istražimo da li se pod tim imenom možda pominje kao useljenik u SAD, s obzirom na navod da je tamo išao u pečalbu. Dokument do kojeg smo u toj potrazi došli omogućio je da se klupko vezano za poreklo patrijarha Pavla po ocu lagano ali sigurno odmota.

1025605_gojko-stojcevic-patrijarh-pavle-indeks_ff.jpg?ver=1605015568FOTO: TWITTER PRINTSCREEN

Naime, jedini Stevan iz sela Kućanci koji je tih godina otišao za Ameriku bio je onaj s prezimenom Okrajnov. On je prispeo u Elis Ajlend kod Njujorka 28. marta 1910. Kako se navodi na listi putinika koji su put Amerike 19. marta iste godine krenuli iz Roterdama u Holandiji, Stevan Okrajnov je tada imao 28 godina, a navedeno je da je bio neoženjen, tj. samac. Pomen prezimena Okrajnov naveo nas je na dalje istraživanje koje je rezultiralo nepobitnim otkrićem da je je pomenuti Stevan niko drugi do otac patrijarha Pavla!

Stevan Okrajnov pod rednim brojem 8 na listi putnika prispelih u njujoršku luku 28. marta 1910. godine, nakon što su 19. marta 1910. pošli za Ameriku iz Roterdama (Holandija)

Patrijarhova tetka Senka (preuzeto iz knjige Jovana Janjića “Budimo ljudi”)

Kako je ranije već pomenuto, Gojko i Dušan su, posle smrti oca, a pošto im se majka Ana preudala, nastavili da žive kod babe i tetke po ocu. U jednoj od biografija patrijarha Pavla navodi se da se baba zvala Draginja (Draga), a tetka Senka. Patrijarh je u jednom intervjuu rekao da se oca sećao samo kroz dve slike: jednu, kako pokušava da uhvati konja, i drugu kako leži na odru, pored njega stoji strina Kristina i plače (Jovan Janjić, Budimo ljudi, Novosti, Beograd, 2009, str. 10). Sa druge strane, patrijarh je više puta isticao značaj babe Drage, a naročito tetke Senke u njegovom ranom odrastanju, rekavši jednom: „Ona je meni nadoknadila majku, tako da ja i sada pomislim: kad umrem, najpre ću da vidim tetku, pa onda sve ostale“ (Janjić, Budimo ljudi, str. 11 – citat iz intervjua magazinu Profil, broj 8, 1997). Inače, tetka Senka podigla je Gojka i Dušana uz svoje dve ćerke Anu i Agicu.

1159831_gojko-stojcevic-patrijarh-pavle_ff.jpg?ver=1605015593FOTO: PRIVATNA ARHIVA

Patrijarhov deda po ocu zvao se Nikola. On i Draginja su, prema podacima iz knjige Snežane Milković „Moj deda patrijarh Pavle“ (Prosveta, Beograd, 2018, str. 46) pored Stevana i pomenute ćerke Senke, imali još Stevku, Stazu i Lazara. Ime strica Lazara se nigde ne pominje u patrijarhovim biografijama, već samo podatak da je „otišao na školovanje kod strica“ koji je bio železničar u Tuzli (Jovan Janjić, Budimo ljudi, str. 11). Našim istraživanjem nesumnjivo je potvrđeno da je reč upravo o Lazaru Okrajnovu.

Gojko je kod strica Lazara otišao 1925. godine, po završenoj osnovnoj školi u Kućancima. Prema kazivanju samog patrijarha, Gojkov stric i strina imali su osmoro dece. „Živeli smo na periferiji Tuzle, stric je bio strog ali pravedan, svu svoju decu i mene je iškolovao, svi su završili fakultet, a pojedinci su i doktorirali“ (Janjić, Budimo ljudi, str. 12, prema Nedeljnom telegrafu, 26. oktobar 2003).

Ime Lazara Okrajnova pominje se i kao ime prvog stanodavca po dolasku Gojka Stojčevića na studije u Beograd, na Bogoslovski fakultet (videti članak: Beogradske adrese studenta Gojka Stojčevića, potonjeg patrijarha srpskog Pavla). U dosad objavljenim biografijama se navodi da je patrijarh po dolasku stanovao kod očevih rođaka (Janjić, Budimo ljudi, str. 15), ali se ne ističe da je reč o njegovom rođenom stricu Lazaru. A da je zaista reč o stricu patrijarha Pavla, čime je i definitivno potvrđeno da je prezime njegovog oca bilo Okrajnov, potvrđuju naši naredni nalazi.

400357_patrijarh_ff.jpg?ver=1605015614FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN

Naime, na adresi Živka Davidovića 14, gde je Gojko proveo svoju prvu beogradsku godinu (1936-1937), ustanovili smo da su živeli još njegov stric Lazar, supruga Draginja, kao i njegova deca Marija, Predrag i Nenad. Iz podataka koji se mogu pronaći u digitalnom repozitorijumu Istorijskog arhiva Beograda (kartoteka žitelja grada Beograda i Zemuna), nalazimo da je Lazareva ćerka Marija rođena 29. juna 1912. i to u mestu Kaden na severozapadu današnje Češke (tada u sastavu Austrougarske monarhije). Iz ovog podatka se može zaključiti da je patrijarhov stric Lazar, pre službe u Tuzli, boravio u Češkoj gde je upoznao i oženio svoju suprugu Josefu, dev. Vojteh. Josefa je prešla u pravoslavnu veru i dobila ime Draginja, upravo po imenu patrijarhove babe.

Pomen imena Josefa nalazimo u biografiji njene ćerke dr Božice Rotović-Okrajnov, koja je bila uvaženi hemičar i profesor univerziteta (Jovan Radojčić, Biografije, Srbi zapadno od Dunava i Drine, knjiga 3, Prometej, Novi Sad, 2009, str. 484). Božica je rođena u Kladnju (mestu južno od Tuzle) 24. decembra 1914. što svedoči da je porodica Okrajnov u međuvremenu preselila iz Češke u Bosnu.

To je, inače, bila redovna praksa da se železnički službenici sele s kraja na kraj monarhije. Pomen Božice Okrajnov potvrđuje i ranije iznet patrijarhov navod da su deca njegovog strica bila školovana, pa i da među njima ima i doktora. Osim Božice, visoku školu je završila i njena već pomenuta sestra Marija, koja je po zanimanju bila učiteljica.

U kartonima žitelja, na adresi u Živka Davidovića 14 našli smo i braću blizance Nenada i Predraga Okrajnova (rođeni 3. juna 1918). Nenad je bio student šumarstva, a Predrag se navodi kao artiljerijski potporučnik (posle 1945. se nastanio u Zagrebu). Pomen preostalih četvoro dece patrijarhovog strica Lazara nismo našli u kartonima žitelja, što govori da su se oni najverovatnije osamostalili pre prelaska porodice Okrajnov u Beograd. Nije poznato kad su prešli da žive u prestonicu, ali to je svakako moralo biti posle 1930. godine jer je Gojko do tad živeo kod strica u Tuzli odnosno najverovatnije Kladnju (od 1930. do 1936. bio je u šestorazrednoj Bogoslovskoj školi u Sarajevu).

izvor: kurir rs

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano
Autor: