NEVESINJE : SEĆANJE NA SRPSKE ŽRTVE, MEĐU UBIJENIMA TRUDNICA I ŠESTORO DECE

U Nevesinju se danas, 8. novembra, obeležava 28, odnosno 26 godina, od mitrovdanskih bitaka, koje predstavljaju simbol odbrane Nevesinja i istočne Hercegovine u odbrambeno-otadžbinskom ratu.

Programom obeležavanja "Mitrovdanskih bitaka 1992. i 1994. godine" u 11.30 časova predviđeno je služenje pomena i polaganje venaca i cveća kod spomenika na Trgu slobode, a u 11:40 časova otkrivanje biste komandantu Nevesinjske brigade Novici Gušiću.

Predsednik Odbora Vlade Republike Srpske za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Duško Milunović je rekao da je 8. novembra 1992. godine počela Prva mitrovdanska bitka, za koju je bio mobilisan kompletan vojni potencijal neprijateljskih agresorskih snaga sa ukupno 40.000 pripadnika. Cilj je bio etnički očistiti grad od srpskog stanovništva i stvoriti muslimansku državu. 

- Na našoj strani nalazila se Nevesinjska brigada, koja je u punom sastavu imala 4.000 boraca, a na liniji odbrane nalazilo se 1.500 boraca ujutro 8. novembra, kada je na njihove položaje izvršen snažan artiljerijski napad sa ciljem da njime razbiju linije odbrane i stvore mogućnost za brz prodor u istočnu Hercegovinu - izjavio je Milunović na konferenciji za novinare u Banjaluci.

On je dodao da je herojskom odbranom boraca Nevesinjske brigade koji su se zadesili na položajima kada je počeo napad, te pristizanjem ostalih boraca te brigade, kao i dobrovoljaca, ofanziva razbijena.

Milunović je rekao da su Drugu mitrovdansku ofanzivu izvele jedinice takozvane Armije BiH, tako što su kroz položaje Nevesinjske brigade u pozadinu ubacile oko 900 vojnika.

- Smatrali su da će faktorom iznenađenja uspjeti da unište naše snage i da, isto kao što je planirano u Prvoj ofanzivi, pokore čitavu istočnu Hercegovinu. To im se nije ostvarilo, njihove snage su bile desetkovane i veliki broj mrtvih ostavili su na našoj teritoriji, dok su na našoj strani poginula 24 borca i četiri civila - naveo je Milunović.

U dve mitrovdanske bitke iz 1992. i 1994. godine odbranjeni su Nevesinje i Hercegovina.

- Borci Nevesinjske brigade ispisali su najljepše stranice novije srpske istorije braneći Nevesinje, istočnu Hercegovinu i Republiku Srpsku pokazujući herojstvo, junaštvo i spremnost na žrtvu. Nevesinjska brigada je vodila žestoke i krvave borbe ali je uspjela natčovječanskim naporima da sačuva, uz pomoć boraca iz drugih jedinica Hercegovačkog korpusa, svoje položaje - naveo je predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta. On je napomenuo da su slavne Mitrovdanske bitke 1992. i 1994. godine simbol odbrane Nevesinja i srpske Hercegovine od daleko nadmoćnijeg neprijatelja.

 

MUSLIMANSKA ARMIJA POČINILA UŽASNE ZLOČINE U NEVESINJU


U ponedeljak 11. novembra u Nevesinju će biti obeleženo dvadeset i šest godina od stravičnog zločina muslimanskih ekstremista nad srpskim civilima u selu Žuberin. Masakr se dogodio kao znak odmazde zbog vojnog poraza muslimanske vojske. Te kukavice i večiti gubitnici u svakoj borbi, odlučili su kao i obično, svu svoju mržnju i bes da iskale nad nedužnim civilima - nepokretnim staricama, slabovidim i bolesnim penzionerima. Izvršili su napad na selo udaljeno kilometrima od borbenih linija u kojem nije bilo nikakvih borbenih dejstava prilikom čega su mačetama i hladnim oružjem poubijali sve što su zatekli.
 
Današnji datum je idealna prilika da se prisetimo svih stradalih građana sa područja Nevesinja. Prema podacima iz publikacije "Knjiga mrtvih Srba Hercegovine 1992-1995" koju je objavio Institut za istraživanje srpskih stradanja u XX veku, na području ove opštine je stradalo 270 lica srpske nacionalnosti. Najmlađa registrovana žrtva je imala 8, a najstarija 92 godine. Među žrtvama muslimanske agresije na Nevesinje je bio veliki broj žena, starih i nemoćnih osoba kao i šestoro dece. Ubijena je i žena u poodmakloj trudnoći. Prvi napadi agresora na Nevesinje započinju još u proleće i leto 1992. sa ubistvima srpskih civila. Mnoga srpska sela u kojima nije bilo nikakvih ratnih dejstava postaju poprište bezumnih razaranja i ratnih zločina a pripadnici tzv. Armije BiH u svojim krvavim pohodima nisu štedeli baš nikoga! Žrtve su nabijane na kolac, bacane u Neretvu, odsecane su im glave, ruke, noge a posmrtni ostaci mnogih civila do danas nisu pronađeni. 


MASAKRI U ZABORANIMA I ŽUBERINU

Jedno od najpoznatijih stradalničkih mesta jeste srpsko selo Zaborani koje je napadnuto na Vidovdan - 28. juna 1992. dok su meštani proslavljali krsnu slavu. Muslimanski zločinci su išli od kuće do kuće i klali stare i nemoćne. Zverski je ubijeno devetoro civila starije dobi, dok je preko petnaest žitelja teško ranjeno. Nedužni civili su ubijeni na monstruozne načine nepojmljive ljudskom razumu. Zlikovci su im uz povike "Allahu ekber" i "Tekbir" sekli ruke, lomili zube, vadili oči....upravo ovde je skončao i teško pokretni Milan Milović, star 92 godine. On je satima mučen i zlostavljan zajedno sa svojim bolesnim sinom Markom nakon čega su obojica masakrirani. Na bolesničkom krevetu zaklana je i starica Desanka Milović koja je dušmane molila za milost. Imala je 80 godina kada je zverski ubijena. Među ubijenim meštanima bili su i starci Nikola Milović (1922) i Vidoje Sarić. Jedina krivica ovih nevinih ljudi bila je njihova srpska nacionalnost i pravoslavna veroispovest. To im komšije Bošnjaci nikako nisu mogli oprostiti! Uprkos brojnim dokazima i izjavama preživelih svedoka, za masakr u Zaboranima do danas niko nije odgovarao. 

Jedan od najbrutalnijih zločina se dogodio i 11. novembra 1994. prilikom napada pripadnika 4. korpusa tzv. Armije BiH na etnički čisto srpsko selo Žuberin. Selo koje je do pre rata brojalo 40 duša zbrisano je u trenu a bezumnici i krvoloci nisu štedeli baš nikoga. Sve žrtve su bile starije dobi i ubijene su klanjem i masakriranjem i to nakon stravičnih tortura. Ubijeni su Mara Čabrilo (73), Darinka Čabrilo (66), Miroslav Čabrilo (55), Radojka Puhalo (72), Savo Rul (48), Lazo Čabrilo (81), Kosa Čabrilo (82) i Mila Čabrilo. Selo je do temelja spaljeno a sva pokretna imovina je opljačkana i uništena. Muslimanski civili - žene i maloletnici iz susednih muslimanskih sela su takođe aktivno učestvovali u ovom zločinu. Sva stoka, seno i sve dragocenosti su opljačkane i odnešene u muslimanska sela.


GRANATIRANJE NEVESINJA - ZLOČIN BEZ KAZNE
 
Tokom brutalne kampanje etničkog čišćenja koju je u periodu od 1992. do 1995. sprovodilo bošnjačko vojno i političko rukovodstvo  , na području opštine Konjic je svirepo ubijeno i nestalo 670 građana srpske i nebošnjačke nacionalnosti. U gradu je otvoreno 16 logora za Srbe gde su civili zatvarani, zverski mučeni i prebijani a oko četrdeset osoba je u ovim kazamatima ili od posledica tortura preminulo. Među žrtvama muslimanske agresije su i 123 žene i 21-o dete. Najmlađa registrovana žrtva je imala pet, a najstarija 95 godina. Agresija na Konjic je imala za cilj istrebljenje i progon nebošnjačkog stanovništva sa ciljem da se politikom zločina i etničkim čišćenjem stvori čist muslimanski grad. Reč je o sistematski organizovanom i paradržavnom projektu sa genocidnim namerama. Nevesinje je ostalo upamćeno kao glavno sklonište i "grad spasa" za srpske izbeglice iz Konjica. Iako je čvrsto branjen od fašističkog agresora, Nevesinje je ipak bilo redovno izloženo neprestanom granatiranju i snajperskom delovanju sa položaja muslimanske vojske iz Konjica.  
 
Muslimansko rukovodstvo je još na početku rata pretilo kako će Nevesinje postati čist muslimanski grad kao u doba Osmanlija i da neće ostati ništa što podseća na Srbe. Zbog ovih pretnji vladala je opšta panika među stanovništvom do samog kraja rata. Život u Nevesinju bio je težak i nesnošljiv, vladala je opšta glad, ljudi su živeli u nesigurnosti i u večitom strahu. Nevesinjska deca nisu imala pravo na igru i slobodu poput sve druge dece. Živeli su u skloništima, izbegličkim centrima, primorani da se svakodnevno suočavaju sa užasima i strahotama rata.

- Imala sam 14 godina kada je počeo rat u mom gradu. Bilo je jako teško i stresno. I ja i moji vršnjaci pamtimo te užasne scene od kojih mi se i danas ledi krv. Muslimanski agresor je činio sve da nas iscrpi i psihički uništi. Tukli su topovima, granatama i snajperima po gradu svaki dan i tako do samog kraja rata. Nismo smjeli izići napolje, svaki dan smo provodili po podrumima i skloništima. Nastava se držala vandredno, ali se dešavalo da moramo prekinuti i pobjeći zbog granatiranja. Drugi imaju uspomene na školske dane i mature, a nama je taj najljepši dio života ukraden i izbrisan. Ukrali su nam djetinjstvo Alija Izetbegović i zločinci slični njemu. Sjećam se da sam silno željela izići da igram lopte ali je taj dan pala granata i mnogo civila je ranjeno. Gledali smo djecu bez ruku, bez nogu, gledali smo ubijene i sve je to obilježilo naše odrastanje". - ispričala je davno za medije Rada, dete ratnog Nevesinja. 

U Nevesinju je tih ratnih dana, privremeni smeštaj pronašlo i hiljade srpskih izbeglica iz Konjica, Stoca, Jablanice i drugih krajeva Hercegovine odakle su ih prognale muslimanske snage. Grad je neprestano granatiran a svesno su biran civilni ciljevi poput pijaca, trgova, parkova, školskih igrališta, bolnica, stambenih zgrada...Za vreme rata u Nevesinju su živote izgubili domaćica Đuka Laketa (54), Gojko Pikula (56), Nebojša Knežević (32), Vukosav Aleksić (32), Vladimir Baćina (8), Đurđa Kravić (31), Milena Đurasović (70), Gojko Vujković (69), Rade Vuković (9), Milan Halik (54), Željko Bratić (11), Slobodanka Borjan (34), Mara Dalić (32), Rada Đurić (39), Vasilija Glogovac i mnogi, mnogi drugi. Snajperski hitac sa položaja tzv. Armije BiH zauvek je prekinuo život mlade majke Jelene Milidrag (43) a u eksploziji bombe život je 12. maja 1992. izgubila Jadranka Stajić, devojčica od 13 godina. I dečak Radovan Čalija poginuo je u eksploziji 20.05.1996. u selu Bežđeđe. Supružnici Slavko (41) i Jovanka Rajković (37) su zverski mučeni pa masakrirani od strane muslimanskih ekstremista a njihovi  posmrtni ostaci su nađeni u masovnoj grobnici u Stocu. Dečak Vladimir Bjelica je imao samo 17 godina kada je zverski ubijen u leto 1992. prilikom jednog od muslimanskih napada na srpska sela.   


STRAVIČNA MUČENJA I UBISTVA U LOGORIMA

Mnogi civili i branioci su zarobljeni i odvedeni u logore gde su strahovito mučeni i zlostavljani a mnogi su tamo i likvidirani poput penzionera Luke Aćimovića (60), Vida Đurića (56), Vukašina Pašajlića (55), Svete Prodanovića (39), Milovana Zubca (40) i mnogih drugih. Mirko Simić je zarobljen je zarobljen u novembru 1994. u rejonu planine Prenj od strane pripadnika 4. muslimanskog korpusa tzv. Armije BiH iz Mostara u čijem sastavu su delovale i jedinice mudžahedina iz Jablanice i Konjica. Mirko je ubijen zajedno sa još osmoricom srpskih zarobljenika i svi su prethodno zverski mučeni. Pronađen je u martu 1995. masakriran i sa odsečenom glavom. 

Aljonka Dželetović, jedna je od mnogih neutešnih sestara, koja punih 25 godina ne prestaje da se nada kako će nekada pronaći svog brata, koji je nestao u ratu, pa makar baš i među tim neidentifikovanim osobama u spomen kosturnici u Nevesinju. "Zbog zastoja u sudu i tužilaštvu, morala sam sama da krenem da tražim brata, da vidim šta je bilo s njim u ratu. Je li nestao? Je li među ovim neidentifikovanim? Pronašla sam snimak na kom se vide ljudi koji ga u ratu odvode. Njihova lica se jasno vide! Gledala sam ga kako gleda smrti u oči. Ja znam ko su ti ljudi, oni žive u Mostaru, slobodni, bez kazne. Ali kad sam snimak odnijela nadležnim, nije se desilo ništa. I tako već godinama. – DNK analize se na teritoriji BiH rade u Tuzli, oni mogu na dnevnom nivou 100 slučajeva da razriješe. Kad bi htjeli, Nevesinje, sa svojih 98 slučajeva, mogli bi da riješe u jednom danu! Ali oni se bave Srebrenicom, pa svake godine ima bezbroj tijela iz Srebrenice, a srpske žrtve i dalje su bez čela i imena - ispričala je Aljonka Dželetović, inače predsednica Opštinske organizacije porodica poginulih i zarobljenih boraca i nestalih lica Nevesinja u ekskluzivnoj ispovesti za Telegraf.rs.

Uprkos brojnim dokazima i izjavama svedoka, za stravične zločine nad srpskim stanovništvom u Nevesinju do danas niko od pripadnika tzv. Armije BiH nije procesuiran niti osuđen! Sud i Tužilaštvo BiH ignorišu i zataškavaju ove strašne zločine nanoseći tako porodicama žrtava još veću bol i patnju.  
izvor: istina i pravda portal srpskog naroda

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano
Autor: