НИ МЕТАР ОТАЏБИНЕ -Тог Митровдана 1992. Херцеговина је гледала смрти у лице

Тог Митровдана 1992. Херцеговина је гледала смрти у лице.

Девет хрватских бригада јуришало је пут Невесиња. На другој страни стајала је само једна српска бригада. Спартански призор. За њиховим леђима жене, дјеца, рањеници, куће, гробови, њиве, крсна свијећа... И оно чувено: "Славно мрите кад мријет морате".

Борба се водила прса у прса. Рањеници су бјежали из болница и долазили на ратиште. Старци и жене пристизали су на бојно поље да помогну. И успјели су оно што сам људски разум не може да појми. Након пет дана борбе, непријатељ је сломљен. Невесињска бригада није изгубила ни један метар своје земље.

А баш тих дана, у храм у Солуну ушао је окрвављен и измучен младић, тражећи воде. Монахиње су га упитале одакле је, на шта је он одговорио: "Ја сам овдашњи, а долазим из Херцеговине, тамо се води борба за православље." Пришао је моштима Светог Димитрија Солунског и затим нестао. Монахиње су остале на кољенима.

На фотографији су владика Атанасије и Новица Гушић, командант Невесињске бригаде......🇷🇸

Фб: Хероји су то сине.

 

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano
Autor: