PATNJA DOSTANE IZ BRATUNCA: SINA I MUŽA UBILI, A ONA PREMINULA OD ZLOSTAVLJANJA U SREBRENIČKOM LOGORU

Dostana Filipović, jedna od mnogobrojnih žrtava muslimanskog logora u Srebrenici. Njoj su vojnici Nasera Orića ubili supruga i sina, a nju ranili pa odveli u srebrenički zatvor gde je provela 56 dana. Tamo je danonoćno mučena i zlostavljana a od posledica tortura preminula je nedugo nakon izlaska iz logora. Za zločine još niko nije odgovarao!

 

ddff.png

 

 

Na području srebreničke regije u periodu od 1992. do 1995. muslimanske snage pod komandom Nasera Orića ubile su 3267 Srba, među kojima sedamdeset i dvoje dece. Na području srednjeg Podrinja registrovano je 29 logora i privatnih zatvora gde su mučeni, zlostavljani i ubijani zarobljeni srpski civili. Ipak, jedan od najstravičnijih logora je upravo onaj u zgradi opštinskog suda u Srebrenici.

Zgrada Osnovnog suda u Srebrenici tokom rata je služila kao logor gde su zatvarani, zlostavljani, silovani, prebijani i ubijani srpski civili. Ovaj logor, među Srebreničanima je poznat i kao "Srebrenički Aušvic" a upravo zbog stravičnih tortura i ubistava koja su tamo vršena. Kroz ovaj logor je prošlo najmanje 120 civila, a mnogi su upravo tu i okončali svoje živote. 

Logori za Srbe u Srebrenici formiraju se već početkom maja 1992. kada ujedno i celokupno srpsko stanovništvo biva prognano. Maj 1992. obeležen je užasnim zločinima nad srpskim stanovništvom - masovnim egzekucijama, progonom civila, ubijanjem dece, silovanjima, mučenjem u logorima....Srbi su u tom periodu masovno i sistematski ubijani i istrebljivani  u ime ideje o stvaranju "čiste muslimanske države" gde za druge vere i nacije ne bi bilo mesta. Masovni zločini su nastavljeni sve do februara 1993. godine kada srpski borci uspevaju koliko toliko da zaustave teror srebreničkih muslimana.

Među logorašima u "srebreničkom Aušvicu" bila je i Dostana Filipović, penzionerka od 63 godine iz sela Bjelovac kod Bratunca. Njeno selo napadnuto je 14.12.1992. od strane Nasera Orića i zločinaca iz Srebrenice. Ubijeno je 68 civila, među kojima i veliki broj žena i dece. Nekoliko žena je silovano pre smrti. Na kućnom pragu mučki i okrutno su ubijeni  Dostanin suprug Dragoljub, sin Dragan (50) i rođak  Stevo Filipović (41) kao i drugi članovi njene šire familije, kumovi i prijatelji. Ubijeni su iako nisu bili naoružani niti su učestvovali u borbama. 

Dostana se skrivala u porodičnoj kući zajedno sa snahom Mirom, unucima - osmomesečnim Nemanjom i trogodišnjom Oliverom. Drugi sin Slavoljub samo je pukom srećom preživeo masakr budući da tada nije bio kući. Ženama u kući pridružio se i devetogodišnji dečak Brano Vučetić, prvi komšija kojem su ubijeni otac, majka i brat od 16 godina. Svi su se skrivali u kući nadajući se da će zločinci otići a pucnjava prestati.

Međutim, zlikovci su pucali po kući pri čemu je Dostana ranjena. Potom su bacili bombu od koje je ranjen dečak Brano koji i danas ima gelere.

Brano Vučetić je ispričao kako ih je tog jutra 14. decembra  1992. probudila gro­mo­gla­sna puc­nja­va i ja­u­ci sa svih stra­na. - Otac me upu­tio u Mi­ri­nu ku­ću, da se sa­kri­jem. Od­la­ze­ći, vi­deo sam ve­li­ki broj mu­sli­man­skih voj­ni­ka ko­ji su na­di­ra­li sa obli­žnjeg br­da i od Dri­ne. Već su ula­zi­li u ku­će i pa­li­li ih. Mi­ra, nje­na de­ca ija, sa­kri­li smo se u osta­vu, u pot­kro­vlju ku­će, mi­sle­ći da smo na bez­bed­nom. Sa­mo ne­ko­li­ko mi­nu­ta ka­sni­je, ne­što je stra­šno pu­klo! - rekao je Brano. Bila je to bomba koju su orićevi zločinci bacili na nedužne civile, nakon čega su upali u kuću i zarobili ih.

- Sve me je bo­le­lo, ali strah ko­ji sam ose­tio ka­da me je zgra­bio je­dan voj­nik bio je ja­či od bo­la. Ose­tio sam ne­što to­plo na gla­vi, a da ni­sam ni znao da sam ra­njen ge­le­ri­ma bom­be i da kr­va­rim...Imao sam sa­pat­ni­ke mla­đe od me­ne! Za­ro­bi­li su me za­jed­no sa Mi­rom Fi­li­po­vić i nje­nom de­com, ta­da osmo­me­seč­nim Nemanjom i dvo­i­po­go­di­šnjom Oli­ve­rom. U ku­ću u ko­joj su se skri­va­li, upa­li su voj­ni­ci. - rekao je Brano. Mi­ru i Bra­na su ve­za­li i zapo­če­li sa "oštre­njem no­že­va". Ne­ma­nja je od stra­ha vri­štao, a nje­go­va se­stra Oli­ve­ra - pot­pu­no za­ne­me­la...- U pri­ze­mlju ku­će do­če­ka­li su nas Man­dža i Miš, ta­ko su ih zva­li osta­li voj­ni­ci - na­sta­vlja. Sve su pre­vr­nu­li, naj­e­li se i na­pi­li, a, on­da je po­če­la svi­re­pa igra oštre­njem no­že­va...

 

D1.png
Slavoljub Filipović i njegova porodica ponovo na okupu, godine nakon rata (Foto: Film Dosije Srebrenica)

 

 

O masakru u Bjelovcu više puta je svedočila Radojka Seka Filipović, Dostanina druga snaha, inače predsednica Udruženja zarobljenih i nestalih opštine Bratunac. - Muslimani iz Srebrenice, pripadnici 28. divizije tzv. Armije BiH pod komandom Nasera Orića, došli su u moje selo Bjelovac, u moje dvorište, i za nekoliko sati ubili 68 Srba, među njima i moga supruga, svekra a ostale članove moje porodice su odveli u srebrenički zatvor. Svekrva je trpela užasne torture u logoru usled čega je i preminula par godina kasnije. U logor su odvedeni moja svekrva, jetrtva, njeno dvoje dece od osam meseci i tri godine kao i devetogodišnji dečak Brano Vučetić koji je spas potražio u našoj kući. On je naš komšija a muslimani su mu ubili oca, majku i brata od 16 godina. Opkolili su selo i ubijali na spavanju, pobili su sve što su mogli pobiti. Moju imovinu su opljačkali a kuću zapalili. To isto su uradili u svim selima oko Srebrenice. Ubijeno je preko 3000 ljudi. - rekla je Seka Filipović za RTRS.

U logoru su Filipovići kao i mali Brano proveli 56 dana gde su bili danonoćno mučeni i izloženi psiho-fizičkoj torturi. Orićevim zlikovcima nije bilo dovoljno što su Dostani ubili sina i supruga već su je odmah po zarobljavanju, tako ranjenu i premorenu, mučili i zlostavljali. Govorili su kako je super to što su joj najmiliji pobijeni jer to "zaslužuju svi Srbi". Da stvar bude još tužnija, muslimani su Dostani rekli kako je i njen drugi sin Slavoljub poginuo što nije bilo tačno. Tako je tuga ove žene bila još veća a dani u logoru još teži. Svakodnevno su je muslimani šikanirali, zlostavljali, uskraćivali joj hranu i osnovne namirnice.   

Prema rečima logorašice A.O., takođe Srpkinje, muslimanski vojnici su sve zarobljenike psihički i fizički zlostavljali a dobro je upamtila "maltretiranje starice Dostane kojoj su muslimani ubili muža i sina a nju zarobili". Stavljali su joj nož pod grlo, vređali je svakakvim imenima, čupali je i pretili joj da će je zaklati. Dostana je odmah po dolasku u logor razdvojena od Mire i njene dece a srele su se opet nakon par nedelja kada je bio dan razmene.

"Dostana nije ličila na sebe, za mesec dana izmenila je lični opis, smršala je..bila je sva modra, natečena i potpuno crna od tortura", svedočila je Mira 2005. pred Haškim Tribunalom o stanju u kojem je zatekla svoju svekrvu. Nakon što su razmenjene dočekao ih je Slavoljub a Dostani je laknulo što je makar on preživeo masakr i što muslimanske glasine nisu bile tačne. Od strahovitog mučenja i zlostavljanja u logoru, Dostana je preminula veoma brzo.

Radojka Filipović svedoči da je njena svekrva Dostana umrla ubrzo nakon oslobađanja iz logora u Srebrenici početkom 1993. godine. Nije ostvarila nikakva prava niti su zločinci koji su nad njom počinili torturu kažnjeni.

- Podsjetiću da su moje jetrva i svekrva sa dvoje maloljetne djece nepuna dva mjeseca bili žrtve ratne torture. Od posljedica rata i zarobljavanja i svega što je preživjela u ratu, odnosno u zarobljeništvu, moja svekrva Dostana Filipović je umrla nedugo poslije - izjavila je Radojka. 

O stravičnom masakru u Bjelovcu i zlostavljanju u srebreničkom logoru Mira Filipović i njen suprug Slavoljub svedočili su u Hagu. Davali su mnogobrojne izjave ali je zločinac Naser Orić ipak oslobođen a za monstruozne zločine do danas niko nije odgovarao! I domaće pravosudne institucije odbijaju da procesuiraju one koji su ubijali, silovali i mučili srpske civile u Bjelovcu.

- Ko je tog tragičnog dana moju porodicu opljačkao i zapalio našu kuću, ko je ubio mog oca Dragoljuba i brata Dragana, zarobio moje najmilije? - upitao se Slavoljub Filipović pre nekoliko godina i upitao da li će ijedan sud u BiH "otvoriti predmet o golgoti Srba iz Bjelovca". Slavoljub je istakao da se nikad nije oporavio od psihičke krize u koju je zapao na kraju prve ratne godine, kada su mu muslimanske snage iz Srebrenice ubile na kućnom pragu oca i brata, a majku, suprugu i decu zarobili.

izvor: portal istina i pravda portal srpskog naroda

(https://istinapravda1000.blogspot.com/)

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano
Autor: