PROGNANI IZ MOSTARA, POBIJENI U SKELANIMA - TUŽNA SUDBINA SRPSKE PORODICE JANJIĆ

U moru neispričanih priča i preteških sudbina iz poslednjeg odbrambeno-otadžbinskog rata izdvaja se tragedija članova porodice Janjić. 

Janjići su jedna od najstradalnijih porodica u Mostaru, ali su spletom nesrećnih okolnosti članovi ove velike, ugledne familije stradali širom Bosne i Hercegovine. Na crnom spisku ubijenih Srba Srebrenice izdvajaju se imena: Anđa Janjić (1927), Šćepo Janjić (1947) i Simo Janjić (1948). Na spisku ranjenih još veći broj članova ove familije...Ovi nedužni ljudi žrtve su bezumnog masakra u Skelanima koji su počinili pripadnici tzv. Armije BiH pod komandom Nasera Orića dana 16. januara 1993. kada su u dobro organizovanom i pripremanom napadu masakrirali ukupno 69 srpskih civila, starosti od pet do 79 godina.

Ono što posebno daje težinu ovom zločinu jeste činjenica da su Janjići 1992. nasilno proterani iz rodnog Mostara. Zločinački režim iz Sarajeva činio je sve da zatre trag srpskom stanovništvu u prelepom gradu na Neretvi, te još u aprilu 1992. kreću prva ubistva, progoni, zlostavljanja...više od 470 mostarskih Srba ubijeno je u Mostaru zbog svoje verske i nacionalne pripadnosti. Sva imovina Janjića je opljačkana, uzurpirana, oteta....

Nedužni ljudi su u strahu za vlastite živote pokupili tek najosnovnije stvari i izbegli u Skelane, mesto kraj Srebrenice. Roditelji sa decom, stari i nemoćni došli su u Skelane kako bi pronašli privremeno sklonište od ratnih dejstava. Verovali su da će tu biti zaštićeni od muslimanskog agresora...i zaista domicilno srpsko stanovništvo odmah im je pružilo sve neophodno, od smeštaja, hrane, tople dobrodošlice...međutim, period mira nije kratko potrajao..

Krvoločne horde naoružanih muslimanskih ekstremista izvršile su napad na Skelane i nebranjena srpska sela 16. januara 1993. i počinile pravi masakr. Napad je bio dobro organizovan i dugo planiran a cilj je bilo istrebljenje srpskog civilnog stanovništva, baš kao i u svim prethodnim napadima na srpska sela (pre Skelana popaljeno je više od 80 srpskih sela oko Srebrenice, a svaki napad bio je praćen jezivim zločinima nad decom i civilima). 

Anđa Janjić ubijena je na vrlo svirep i okrutan način. Maltretirana je pa zverski ubijena u porodičnoj kući. Konstatovani su prelom lobanje, brojni podlivi i ubodne rane. Identičnu sudbinu su doživeli i Simo i Šćepo kojima su konstatovani brojni prelomi i  povrede po licu i telu i ekstemitetima. Ovi nedužni ljudi, civili, strahovito su mučeni pa ubijeni a nekima su delovi tela nakon ubistva bila i ugljenisana. Ranjeni su Risto Janjić (71), Ilija Janjić (62), Nada Janjić (57), Ilinka Janjić (73), Đorđe JanjićJanko Janjić (86) i drugi. U napadu Orićevih snaga teško je ranjen dečak Aranđel Janjić (12) izbeglica iz Mostara, kojeg su zločinci pogodili metkom u stomak.  - Tu na mostu sam bio ranjen, stric je poginuo pored mene i komšija Simo. Oni su nas djecu štitili da mi pređemo most. Ja sam oprostio, to nas vjera uči, i samo tako možemo živjeti, rekao je Aranđel Janjić pre tri godine na komemoraciji žrtvama u Skelanima. U napadu ekstremista teže povrede zadobila su i deca Željko Janjić (16), Anđelko Janjić (12), Mirjana Janjić (15), Davorka Janjić (13), Dragan Janjić (7), Dalibor Janjić (16) i Jordanka Janjić (18)svi iz Mostara. Orićevi zločinci pucali su na njih sa namerom da ih poubijaju, ali brzom i efikasnom akcijom srpskim lekara i medicinara deca su spašena!   

Zločincima nije bilo dovoljno što su ove nedužne ljude proterali sa ognjišta i kućnog praga, što su ih prognali i ostavili bez ičega već im nisu dali mira ni u izbeglištvu. 

Ubijani su nemoćni starci, su devojke i starice kao i petoro dece. Ranjeno je osamnaest mališana a mnogo žena je silovano. Milici Dimitrijević Orićevi zločinci su ubili dva sina - petogodišnjeg Aleksandra i dvanaestogodišnjeg Radisava, dok je treći Slaviša (14) tom prilikom ranjen. Među ubijenima je i Milenka Ristić, starica od 63 godine, koja je tokom napada bila sama u kući. Žena je silovana pa masakrirana od strane pripadnika muslimanske vojske a njeno telo su pronašle Milenkine ćerke i to ispred kuće koja je izgorela. O svirepom ubistvu majke, medijima je svedočila Draginja Ranković koja je sa njima podelila svoju tragičnu ispovest: "Moju majku su muslimani iz Srebrenice tog 16. januara 1993. uhvatili pa silovali. Odsekli su joj polni organ i urezali joj krst na stomaku pa su je onda zaklali. Izvadili su joj oči, stavili su joj ruke kod grudi i tako su je zaklali..." - ispričala je pred kamerama BN televizije ova hrabra, čestita žena koja 27 godina neumorno čeka pravdu za svoju majku ali i ostale rođake i prijatelje. Cvetku Ristiću zločinci su na kućnom pragu ubili majku, oca, sestru, tetku i brata od 15 godina čiji posmrtni ostaci još nisu pronađeni. Deo meštana je odveden u srebrenički logor gde su mučeni, zlostavljani a neki čak i zverski ubijeni. 

Za masakr u Skelanima uprkos brojnim dokazima i brojnim svedočenjima, još uvek niko nije procesuiran. Tužilaštvo odbija da podigne optužnicu protiv počinilaca i naredbodavaca čija su imena poznata, samo zato što su žrtve Srbi a dželati Bošnjaci. Verovatno je jedan od razloga i činjenica da se masakr desio na području opštine Srebrenica i to mnogo, mnogo pre jula 1995. 

IZVOR: ISTINA I PRAVDA PORTAL SRPSKOG NARODA

https://mojaotadzbina100.blogspot.com/

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano