Pustinja i život u ljudima

 

Sanjao je pustinju, ali nije znao da li je ona u njemu ili okolina tako utiče na njega. U sledećem snu hodao je pustinjom i shvatio koliko je prazan dok je sa suncem i golom zemljom sve u redu. Sve je bilo onako kako je stvoreno, samo se čovek udaljio od svoje prirode.

Stigao je do dela pustinje gde je procvetala i gde drvo uspravno stoji, prisećajući se da je nekada verovao u čuda i prestao. Naučili su ga da mora biti "realan" i prilagodljiv, da živi po pravilu i da nema želje. Divili su mu se kako je ozbiljan, fin i uspešan...dok je on sanjao pustinju i nosio je u sebi.Morao je da bude po meri i želji roditelja, stričeva, strini, tetki, baba, đedova, kumova i komšija...Mislio je da mora. I sada, dok je hodao pustinjom, shvatio je da se samo mora umreti. Jednog dana vratiti se Bogu i uvideti koliko ništa nije uradio da ispuni prazninu.

Nije se smeo boriti za ljubav koju je hteo, nije smeo reći "ne" drugima i sebi "da", nije smeo reći " baš me briga", nije smeo ništa osim da beži sigurnim putem. Do pustinje... Jer dok je radio za druge, bio je osiguran da će svi biti zadovoljni i on dobar, dok nije osetio i da je na odmoru umoran, da je prazan i kad beleži uspehe, siromašan pored novca. Shvatio je zašto se ponavlja jedan isti san.

Hodala je kroz raj svežine, zelenila i vode. Kako je vreme prolazilo, osetila je da više ništa nije ni strašno ni važno. Sve je ostalo iza nje i daleko. Nestala je uznemirenost i nervoza, svako sećanje bilo je suvišno, a postojali su samo bitni ljudi. Osetila se važnom i voljenom. Setila se one tvrdnje da nas Bog sve voli. Ovde je osećala tu ljubav jer imala je vremena. Nisu postojali autoriteti, pitanja, očekivanja...Samo lepota.

"Mislim da vise nista necu misliti. Ispraznicu mozak jer zivot i sa mozgom zna biti grozan. Idem na nultnu tacku, tamo necu pustiti nikoga."

Zapamtila je šta treba da radi kada se vrati. Da ide prema osećanjima i svojoj volji, da uskladi mozak sa srcem i ne seća se ničega što ju je sputavalo da postoji. Jer kada živiš po pravilu i u brigama, ne osećaš postojanje.

" Poneću svežinu sa sobom i biraću koga puštam u svoju blizinu. Nisam to nova ja već prava ja. "

 

Izašla je sa ispunjenom prazninom u duši i sa osvetljenom tamom.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Povezano
Autor:

Autor knjiga : Princ spoznaje, Elez, Prvi i trinaesti, Zvuk tišine. Pišem za svoj blog "Krug".