Raditi za privatnika u malom gradu u Srbiji

Godina 2020. Svetska kriza izazvana virusom Corona. Mala zemlja na karti sveta. Jos manji grad...

Posle desetak godina rada za americku turisticku kompaniju na putnickim brodovima kriza je i mene naterala da se spustim na zemlju,vratim u svoj grad i tu pronadjem svoj dom i utociste. Para sve manje,tope se zalihe u banci i ideja za radom u inostranstvu je sve dalje i dalje iz svima nama poznatih razloga. Posle godinu dana smaranja po kuci i krckanja tesko stecene ustedjevine odlucujem se za posao u svom rodnom gradu,sto iz dosade,a vise zbog onog naseg: "Neka bar nesto kaplje odnekuda"

Odlazim na kiosk po cigarete i tu vidim oglas "Potrebna radnica". Sva srecna se javljam "gazdarici" objasnjavajuci svoju bogatu biografiju menadzera citavog departmenta u hotelima na vodi sa 5 zvezdica. Koliko je interesovalo videla sam iz prvog razgovora jer je gledala oko mene dok sam ja pricala i jedva cekala da zavrsim kako bi ona pocela sa neprestanim hvaljenjem svog "kioksica".

I primljena sam na obuku.

Moj prvi dan obuke u kiosku je poceo pracenjem devojke koja tu radi 4 godine (od zavrsetka srednje skole).

Ulazim unutra i prvo sto ugledam je gomila starih,prljavih,polu-ogolelih i varnicavih zica pored kojih bi ja trebalo da sedim 8 radnih sati dnevno. Prvo sto trazim u tom momentu je protiv-pozarni aparat s obzirom da nema izlaza za slucaj opasnosti u malom kiosku. I tu je. Ugledam aparat za gasenje pozara do kojeg se dolazi prolazeci preko ogolelih kabala i kroz jedini izlaz iz "kutije",pored 5 frizidera,negde gore na vrhu sestog frizidera se nalazi moj mali prijatelj u slucaju pozara do koga bih morala doci prolazeci kroz jedna i jedina vrata blokirana onim varnicavim kablovima koje sam pominjala u tekstu gore,zatvarajuci vrata od "kutije" da uzmem merdevine na koje bh morala da se popnem i dohvatim PP Aparat koji je istekao pre 4 godine. Ah lepote.

Predjem ja preko toga nekako,ajde nece bas meni da se desi i resim da odslusam sta "iskusna" radnica kioska ima da mi objasni.

I onda krece kompletni srpski Matrix.

Posle 2 sata objasnjavanja kako se vraca kusur i broje pare nekome ko je to radio po klubovima,restoranima i barovima po Crnoj Gori sest godina a onda i 10 godina na kruzeru,krecemo sa objasnjavanjem gde se sta nalazi u "kutijici".

A u kutijici totalni haos,od sedamdesetak vrsta cigareta par njih su poredjani po njihovoj marci,sve ostalo je bilo u kompletnom haosu. Zasto bi neko stavio Marlboro pored Marlbora, kad je logicno da tu stoji 7 drugih vrsta pa onda opet Marlboro. U kompletan haos upadam kada shvatim da su svuda oko mene po podu poredjani boksovi cigareta opet ni po marci,ni po boji,ma nipocemu. NPR imamo 3 vrste filtera za cigarete a oni stoje na 3 razlicita coska u kiosku. Orbit zvake stoje u levom cosku iza kondoma,ali Orbit bombone su u desnom cosku iza Smokija???

Sazvacem i to nekako misleci kako cu SVE preurediti kada dobijem posao izadjem ispred kioska da dopunim frizidere krcate raznim vrsta voda,sokova,piva. A tamo me na gomili cekaju paketi i paketi svakakvih vrsta tekucina kojima se opet red ne zna. Jer kad otvoris paket piva i iz njeg izvuces 4 flasice logicno je da u taj paket uvalis 4 flasice soka od jagode pa sve to strpas ispod jos 5 paketa imesanih proizvoda i ogradis sa jos dvadesetak istih takvih paketa pa ti majcin sine nadji sok od jagode kada treba da dopunis frizider.

Da ne pricam da je kiosk pored glavnog bulevara i da je ispred tebe konstantan red musterija tokom celog dana.

Naravno toaleta nema kao ni tekuce vode da operes ruke od svih tih kutija koje si preturio preko dlanova i kicme da bi dosao do Lav piva i dopunio frizider,kao ni od stotine hiljada prljavih dinara koje si prebrojao preko tih istih prstiju.

Prvi radni dan nekako zavrsi i ja stigoh kuci,zedna,gladna,o toaletu i da ne pricam ribajuci crne ruke do laktova verovatno peti put.

Ali uporna sam ja,odoh i sutradan,posao mi treba,kao i tih 30 hiljada koje ce mi valjda gazdarica isplatiti na kraju meseca.

Drugi radni dan se sastoji od "Juce sam ti sve objasnila,snadji se".

Znaci devojka nije htela na mi po drugi put pokaze gde se nalazi odredjena vrsta cigareta iako me musterija ceka 15 minuta dok se ja snalazim u haosu od 2 kvadrata.

Negde na polovini smene stize "velika gazdarica" i po treci put drzi propovedi kako je ona najbolja gazdarica na svetu i kako je svi vole. Posle 45 minuta slusajuci hvalospeve odlazim van da "pokusam" da iskopam stvari iz izmesane gomile kutija i dopunim frizidere dok moja mlada,iskusna "uciteljica" ostaje za kasom. Uz pratnju hvalospeva gazdarice kopam po kutijama sva mokra dok mi prilazi zenica sa malim detetom i moli me da joj dodam 4 Cedevite sa ukusom narandze iz frizidera. Dok se ja okrecem i objasnjavam da nemamo 4 u frizideru i mogu da joj dodam 3 hladne i jednu nehladjenu cujem vrisak svoje "gazdarice": "Ostavi je neka sama dodje do frizidera i uzme sta joj treba!" Okrecem se neverujuci svojim usima i gledajuci u zenicu koja isto tako upucuje nevernicke poglede ka meni. Zena placa i odlazi a ja ostajem sa pitanjem "Zasto joj ne bih pomogla kada sam vec tu?" I naravno sledi 45 minuta gazdaricinog monologa koji vam ne mogu ponoviti jer sam prestala da slusam posle prve recenice "Neka sami uzmu sta im treba,ne navikavaj ih da im dodajes".

Muko moja,prodje i to predavanje nekako i dok sam ja trazila boxsove cigareta iza vrata koji su isto tako NESRECNO pomesani u 4 reda gde svaki red ima po 6 duplih kutija punih izmesanih cigareta ne mogavsi da nadjem odredjenu vrstu javljam svojoj "uciteljici" da nemamo vise te cigarete i to sve pred velikom gazdaricom. I tu pocinje drama od nekih 15 minuta vristanja na mene da sam slepa i da li sam ja daltonista i da ona sada odlazi ali da ja treba da spustim opet sve kutije sa "neba",pregledam duple izmesane boksove cigareta,prebrojim one koje nisam mogla da nadjem i javim joj kada to zavrsim i broj boksova koje sam nasla???

Vec besna tresem se i spustam kutiju po kutiju sa gomile,ceprkam po opstem haosu i brojeci boksove koje nisam nasla u mraku (vec je pala noc),pokusavajuci da ne zaplacem od muke pitam se zasto ja kao neko ko je bio menadzer departmenta od 100 ljudi,pravila im rasporede rada u dvadesetak razlicitih barova na brodu, izvlacila izvestaje,pravila programe i obracunavala plate za tih istih stotinak ljudi radim sada ovo?

Stize kraj smene i stize muz gospdje "gazdarice" i bez "Dobro vece" mi se obraca "Izadji da sednem". U tom momentu zvoni telefon koji je direktnom linijom povezan jedino sa gazdaricom mojoj "uciteljici" i ona se udaljava od kioska. Vracajuci se posle petnaestak minuta slusanja glasa svoje drage gazdarice,devojka se vraca hitno potresena,sa suzama u ocima.

Na moje pitanje da li je sve u redu,devojka ne odgovara,i ja opet gladna,zedna,prljava odlazim kuci resena da se vise nikada ne vratim na to radno mesto.

Prolazim svaki dan pored istog kioska i vidim da nemaju novih radnika,i jos uvek traze radnicu,za mene je ta 2 dana bilo dovoljno.

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano
Autor: