РОГАТИЧКИ РАТНИ ХЕРОЈ - АЛЕКСАНДАР АЦО ОБРАДОВИЋ (20.04.1976 - 13.07.1992)

Као што Озрен има Споменка Гостића, а Требиње Александра Маслешу, који су са 16 година положили своје животе као најмлађи борци Војске Републике Српске у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату, тако и Рогатица има свог Александра Ацу Обрадовића, који је погинуо са тек навршених 16 година као најмлађи борац Рогатичке бригаде и један од најмлађих бораца ВРС.
Све је почело уз први позив рогатичким Србима да је дошло стани-пани и да се морају бранити породице, куће, имања, Српство...
Иако се то по годинама старости на њега није односило, Ацо се не слушајући молбу мајке Петре и оца Пере (обоје покојни) придружио старијим комшијама из свог Мокрог Луга, Дробнића и околних села испод Рогатице.
Пошто војску није служио, распоређен је да буде уз куваре, далеко од првих линија.
Од првог доласка у јединицу Ацо се није био мирио са својим распоредом. Све је мање био уз куваре, а све више са борцима који су били на првим линијама.
Тако је пред једну борбу против тзв АрБиХ из Брчигова, ратни командант бригаде Рајко Кушић, у постројеној јединици пред посљедњи договор за враћање окупираних српских села, у строју примјетио Ацу.
-''Како се зовеш и колико ти је година''?! упитао га је командант.
-''Александар Обрадовић и имам 16 година''. одговорио је Ацо.
Наређујем да изађе из строја јер он у борбу не може, био је одречит командант Кушић.
Пошто се старјешинска, посебно у ратним условима не коментарише и одбија, наредба је требала бити извршена.
Али, на жалост није било тако...
Ацо није могао поднијети да не крене у борбу и кришом се придружио борцима на линији према Брчигову.
13.07. 1992 на Јаћену код села Дуљевац, група бораца Рогатичке бригаде се на трактору враћала са линије. Налетјели су на засједу у којој је смртно рањен Предраг Рајак, а рањени Миле Милутиновић, Кале Милинковић и Александар Обрадовић.
Иако рањен у ногу Ацо је успио да отпуже неких 500 метара од мјеста тог кобног догађаја, покушавајући да се домогне првих српских кућа у Дуљевцу. Онако изнемогао и са пушком у руци, наслонио се на једно дрво и услијед губитка крви преминуо.
Сљедећег дана су га пронашли његови саборци.
Постхумно је одликован Медаљом заслуге за народ.
Нека је вјечна слава свим палим борцима Војске Републике Српске, а посебно дјечацима који су умјесто играчака узели пушке и кренули у одбрану своје Отаџбине!
извор: фб-милош вук божић
Slika može sadržavati: 1 osoba, na otvorenom
 
 
 
2626
1 komentar
17 podjela.

 

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano
Autor: