SEĆANJE NA KRVAVI MAJ U BRATUNCU I SREBRENICI: UBIJENO PREKO 200 SRBA




PODRŽI NAS I LAJKUJ NAS NA FACEBOOK-U

Muslimanske snage su u periodu od 1992. do 1993. na području srebreničke regije ubile 3267 Srba, među kojima i 72-oje dece. Samo u maju mesecu 1992. ubijeno je preko dve stotine Srba, opustošeno je nekoliko srpskih sela a desetine hiljada ljudi je nasilno prognano iz svojih domova. Iako bošnjačka javnost samo i isključivo insistira na julu 1995. i samom kraju rata, neophodno je reći da su upravo u aprilu i maju 1992. počinjeni monstruozni zločini nad Srbima kao rezultat genocidne ideje o stvaranju "čiste muslimanske države".

Prva žrtva u srednjem Podrinju bio je penzioner Ranko Baranac, star 62 godine, koji je brutalno ubijen još 12. februara 1992. u svojoj porodičnoj kući u selu Bijela. Ubio ga je muslimanski ekstremista i to samo zato što je nesrećni čovek bio Srbin po nacionalnosti, a pravoslavac po veroispovesti. Tada još zvanično nije ni počeo rat! 

Nakon ovog monstruoznog zločina, započinje sistematska i organizovana kampanja nasilnog progona srpskog stanovništva iz Podrinja, najpre sa područja sa područja Foče, Zvornika, Višegrada a potom i drugih opština na samoj granici sa Srbijom. Na desetine hiljada Srba napušta svoje domove, muslimani pale srpske kuće i počinje rat. U Bijeljni 1. aprila 1992. muslimanski ekstremisti ubijaju Ristu Stevanovića, a u Zvorniku je prva žrtva bio Rade Radović ubijen 9. aprila 1992. godine. Dan kasnije je u gradu ubijen Srbin Miko Stanojević. Čitav april je obeležen krvavim napadima na srpska sela pa i sam grad. Talas nesreće ubrzo stiže i do Bratunca i Srebrenice.

U Srebrenici je prva žrtva bio Ljubo Stjepanović, mladić srpske nacionalnosti koji je mučki ubijen 20. aprila 1992. dok se vraćao kući. Zločin su počinili muslimani iz sela Potočari, zloglasnog vojnog uporišta koje je već tada bilo dobro naoružano i spremno za rat.  Sa jasnim ciljem Naser Orić je, pred početak rata, u rodnom mu selu, formirao punkt Stanice javne bezbednosti Srebrenica. Nakon ubistva još dva pripadnika regularne JNA u aprilu 1992-e srebrenički Srbi shvataju kakvo zlo im se sprema. 

Masovni zločini dobijaju svoj puni karakter u maju 1992. godine. Čitav mesec bio je obeležen masovnim likvidacijama i jezivim zločinima nad srpskim civilnim stanovništvom. Sa ljudskim žrtavama, u pepelu i prahu nestajale su i kuće, pravoslavne crkve, kulturni i društveni objekti, sve ono što su Srbi vekovima gradili.

Već tada Srebrenica je bila potpuno očišćena od srpskog stanovništva. U gradu je ostalo samo petnaestak civila, od kojih je rat preživela samo jedna senilna starica dok su svi ostali pobijeni a tela mnogih još uvek nisu pronađena.

Prvo spaljeno selo u Podrinju bila je Gniona, srpsko selo u opštini Srebrenica. Do kraja rata u MZ Gostilj, kojoj pripada i Gniona,  ubijeno je 36-oro civila, a prvi napad dogodio se na Đurđevdan - 6. maja 1992. kada su snage Nasera Orića spalile selo. Selo je do temelja zapaljeno, civili su pobijeni a neki su i živi izgoreli a sva imovina Srba je opljačkana ili uništena. U mučkom napadu muslimanskih snaga iz Srebrenice u Gostilju je 6. maja 1992. godine zaklan Milovan Grujičić. Radojko Milošević, bolešljivi i poluslepi starac, izgoreo je u svojoj kući dok je slavio Đurđevdan. Masakriran je i civil Lazar Simić (56), gost na slavi. Celokupno srpsko stanovništvo je toga dana proterano. Istovremeno, grupa muslimanskih vojnika je izvršila napad na srpske kuće u selu Blječeva (Bratunac) prilikom čega su masakrirani starci Kosana Zekić (64), Gojko Jovanović (75), domaćin Milan Zekić (38)...u zločinu su se najviše isticale komšije iz susednih sela, naročito Glogove i Potočara. 

Napad na ovo selo dogodio se oko 18:30 časova, a o ovom događaju svedočio je Marko Slijepčević iz ovog sela. - Pomenutog dana na Đurđevdan, oko 17:15, začuo se glas sa megafona sa Ravne Njive iznad Gnione i sledila je sljedeća poruka: „Slušajte me dobro Gniončani, ovo vam poručuje Naser. Do pola 6 da svi predate oružje kod Perine kuće i garantujem vam da vam ništa neće biti. Ako to ne uradite, nećete pobjeći jer ste opkoljeni i bićete poubijani“. Pošto se taj dan u Gnioni slavilo u nekoliko kuća, narod je odmah skočio i počeo bježati prema Soloćuši. Niko ništa nije uzeo sem što se našlo u rukama i na sebi. Ostalo je sve pa čak i upaljene sveće na stolovima onih koji su slavili. Začuli su se rafali sa svih okolnih brda. Svi su jurili niz potoke zaklanjajući se iza kamenja i bukava“, navodi se u knjizi “Hronika našeg groblja”. 

- Zekić Kosanu i njenog sina Zekić Milana iz Blječeve ubio je Salih Omerović, sin Hakijin iz Glogove, zajedno sa Babajić Sabrijom. O tome je Salih Omerović pričao javno u selu Pale svakome, a mislim da je sa njima učestvovao i Aljo Huseinović, sin Ibrin sa Budaka, jer je tom prilikom ranjen Gojko Jovanović iz Bljeceve, te se o tome hvalio da je ranio Gojka i Sabrija Babajić i Aljo Huseinović. A Aljo da je zapalio vikendicu Brane milicionera, odnosno Brane Jovanovića iz Bratunca." - stoji u izjavi Nurifa Memiševića, poštenog Bošnjaka koji se zalagao za mir i suživot oštro se protiveći politici zločina. Njegova izjava je takođe objavljena u knjizi "Hronika našeg groblja". - U selu Blječeva sa zaseocima Mekotama i Čizmićima formirana je jača vojna jedinica. Pripadnici te jedinice su zajedno sa jedinicom iz Glogove, koju vodi Ejub Golić iz Glogove, učestvovali u svim napadima, paljevini srpskih sela Zagoni, Pajići, Hranča, Ježestica, Magašići, Kravica cijela, a pobili su i dosta naroda srpskog. - stoji u Nurifovoj izjavi.

Već narednog dana 7. maja 1992. počinjen je masakr u mestu Zeleni Jadar kada je pobijeno dosta srpskih civila, među kojima je bilo i žena. Muslimanski zločinci iz Glogove tih majskih dana ubili su Ljubinki Simić dva sina, dok je treći ubijen nešto kasnije. Ubijeni su na svom kućnom pragu, krivi samo zato što su Srbi. Sva trojica su bili građevinci. Za početak rata mnogi Srbi krive komšije iz susednih muslimanskih sela. - Da će nas napasti prve komšije, to nismo mogli ni sanjati. Dok smo mi radili u poljima i po baštama, oni su se uveliko spremali za rat i naoružavali. Koliko su puta muslimani iz sela Glogove i Čizmića bili kod nas u kućama, jeli i pili, da bi nas tako izdali. Pucati po civilima, policiji...veliko zlo napraviše tog maja 1992. i to ne možemo zaboraviti - stoji u izjavi Srbina iz sela Selišta, u opštini Bratunac koje je među prvima iskusilo strahote rata. 

U MAJU 1992. FORMIRANI PRVI LOGORI ZA SRBE

Već početkom maja 1992. u Srebrenici i bratunačkim selima naseljenim muslimanima formiraju se prvi logori za Srbe. Među najzloglasnijim je onaj u selu Potočari. Ovde su pripadnici 28. divizije tzv. Armije BiH počinili neke od najstravičnijih zločina, a kroz logor je prošao veliki broj žena, staraca i dece. Na području srebreničke regije registrovano je 29 logora i zatočeničkih objekata, gde su mučeni, zlostavljani i ubijani srpski civili i zarobljenici. Kroz logor je prošlo između šezdeset i stotinu civila, a procenjuje se da su u proleće i leto 1992. godine u Potočarima ubijena najmanje 22 srpska civila. Taj broj nije konačan, budući da do danas nisu pronađeni posmrtni ostaci mnogih civila i zatvorenika. Najpre su muslimanske snage porobile meštane srpskog sela Čumavići a potom ih zatočili u logor "Pilićarnik". Svih 35 meštana (uključujući trudnicu, petoro dece i nekoliko žena i staraca) ovog malog sela odvedeno je u logor "Pilićarnik", gde su bili izloženi psiho-fizičkoj torturi, te danju i noću premlaćivani, mučeni i zlostavljani. Prema izjavi Rodoljuba Đukanovića, tadašnjeg načelnika opštine Bratunac, za medije TVNS, koju su zabeležile i kamere, medicinske službe su u razgovoru s razmenjenim pritvorenicima utvrdile da su najmanje dve mlađe Srpkinje silovane za vreme njihovog boravka u ovom logoru. Žrtve su pretrpele brutalno zlostavljanje i mučenje.

 Radinka Vujadinović  iz sela Čumavići jedna je od preživelih logorašica iz Potočara, ali i jedna od brojnih žrtava najbrutalnijeg progona Srba na području Srebrenice u poslednjem ratu. Početkom rata, ona je sa porodicom preživela stravične torture u zloglasnom bošnjačkom logoru "Pilićarnik",  a muslimanski ekstremisti ubili su joj oca, dva brata i sestru. - Lično mi je Naser zapretio da će mi prvo preklati najmlađe, onda starije dete, a zatim muža, pa svekrvu i svekra. U takvim trenucima ne razmišljate više o sebi. Rekao je "Ne igraj se." Dao mi je kovertu i od tada sam, sledeća tri dana, po tri puta dnevno peške išla od Donjih Potočara do Žutog mosta kod Bratunca i razmenjivala koverte sa oficirima naše vojske - ispričala je Radenka u intervjuu za Vesti online. Ništa bolje nisu prošli ni njen stariji sin, ni suprug Radomir kome su gasili cigarete po celom telu, ali ni mladić Rajko Vujadinović koga su ne samo krvnički tukli, već mu je jedan od najbližih Orićevih saradnika, Hajro Bešić, stavio glavu na panj i zamahivao sekirom.

Zgrada Osnovnog suda u Srebrenici tokom rata je služila kao logor gde su zatvarani, zlostavljani, silovani, prebijani i ubijani srpski civili. Ovaj logor, formiran početkom maja 1992. među Srebreničanima je poznat i kao "Srebrenički Aušvic" a upravo zbog stravičnih tortura i ubistava koja su tamo vršena. Kroz ovaj logor je prošlo najmanje 120 civila, od tek rođenih beba do starica od 90 godina a mnogi civili su upravo tu i okončali svoje živote. U logoru su vršena masovna silovanja, strahovita zlostavljanja i surova ubistva zarobljenih srpskih civila. 

STARCI ŽIVI ZAPALJENI PO KUĆAMA

Jedan od najmonstruoznijih zločina počinjen je 15. maja 1992. kada su muslimanske snage pod komandom Nasera Orića izvršile napad na nekoliko srpskih sela Međe, Viogor, Osredak, Karno i tom prilikom poubijali dvadesetoro civila, mahom staraca. Neki su poput nepokretne Stoje Vasić (84), nepokretnog Sekule Ristanovića (86), nepokretnog Miloša Zekića (80), Drage Jovanovića (64), mučeni pa živi zapaljeni u svojim kućama. Starac Vojislav Đurić (73) i njegov sin Novak (47), inače gluvonema i mentalno zaostala osoba, pobijeni su monstruozan način dok je u zaseoku Karno zverski ubijena domaćica Petrija Andrić (60) i to hladnim oružjem, nožem ili mačetom. Meholjićevi i Bektićevi vojnici nekoliko dana kasnije zapalili su i Radoševiće, a tom prilikom u svoj kući ubijen je i zapaljen starac Aleksa Perić dok je u Orahovici  ubijen slobovidi starac Radojko Petrović. 

UBIJANI, MUČENI STRELJANI

U napadima muslimana na srpsko selo Baljkovica život je izgubilo 39 meštana, najviše kobnog 9. maja 1992. kada čitav svet proslavlja Dan pobede nad fašizmom. Tada je na bezuman i vrlo okrutan način ubijen je veliki broj civila. Domaćica Milenka Mitrović stradala je odmah nakon što su je muslimanske snage proterale sa rodnog ognjišta. Pripadnici diverzantsko-terorističkih jedinica "Zelene Beretke" i "Patriotske Lige" ubili su sve što su tamo zatekli, pedeset pet kuća je do temelja spaljeno, sva imovina i dragocenosti su opljačkani. "Ženu Stojanku Grujić (56) su mi uhvatili pred kućom, uveli je u kuću njih sedmorica, te su je tukli, mučili, silovali...izboli su je nožem i poveli prema rijeci. Tu su dotukli vatrenim oružjem, sa tri metka ispod grudi, a noga joj je bila presječena" - navodi se u ispovesti Uroša Grujića, Stojankinog supruga i meštanina Baljkovice, objavljenoj u "Crnoj knjizi" Miroslava Toholja.  Na kućnom pragu su mučki ubijena i tri brata Dragomir (30), Radisav (28) i Branislav Mitrović (24) kao i njihov komšija Božidar Nikić. Njih su muslimanski ekstremisti zarobili kao civile i odveli u šumu. Nakon četiri dana, njihova unakažena tela su pronađena na Parlogu. Dragomira su usmrtili klanjem, prethodno su mu slomili desnu ruku i nogu, nekoliko rebara i vilicu. Nakon strahovitih tortura je zaklan. Radisavu su smolili nogu, sekli prste u zglobovima, i ubivši ga tupim predmetom, prosuli su mu mozak. Najmlađem Branislavu su odsekli nos, uši, izvadili bubreg i proboli ga nožem sve do srca. Istog dana napadnuto je i selo Jeginov lug gde je pobijeno petnaest srpskih staraca.

Strahovit zločin nad srpskim civilima se dogodio u rano proleće 1992. kada su pripadnici  Armije BiH, regrutovani sa područja Vlasenice, Cerske i Konjević Polja masakrirali osam a teško ranili troje srpskih civila, nedaleko od sela Žutica. Mićo Lazarević je imao svega 17 godina kada je ubijen. Najstariji među njima je imao 72 godina. Domaćice Miljana Obradović (54) i Obrenija Ilić (34) lišene su života na vrlo okrutan i bezuman način. Neki civili su mučeni a nekima je odmah pucano u potiljak. Napad i streljanje su sa teškim povredama preživela samo tri putnika. Među preživelima je bio i Dragan Obradović iz Milića koji je imao 15 godina kada se desio napad u Žutici. Uspeo je, sticajem okolnosti, da pobegne, ali slike užasa još uvek su itekako žive, ispričao je svojevremeno novinarima. Za stanovnike Milića, Vlasenice i čitavog Podrinja 16. maj 1992. zauvek će ostati upamćen kao tragični datum kada su životi mnogih ljudi iz korena promenjeni. Tog dana sedmoro života je okrutno ugašeno - četvoro u Milićima, troje u Bratuncu. U Milićima kod Vlasenice ubijeni su mladići Dragan Brkić (29), Drago Vitić (34), Ljubinko Jović (32) i  Dragan Šalipurević, od nepunih dvadeset godina. Pobijeni su na najokrutniji način u najboljim godina - vedri, mladi, puni života. A krivi samo zato što su Srbi. Bili su zaposleni u rudniku "Boksit" u Milićima. Monstruozni zločin počinile su komšije muslimani iz okolnih sela u Milićima. Istog dana na području Bratunca ubijeni su Stojan Popović (25), Nebojša Vučetić (19), te domaćin Vojislav Simić (51).

 

Na regionalnoj saobraćajnici između Bratunca i raskrsnice Konjević Polje gde se račva magistralni put za Beograd i Sarajevo, postavljene su barikade i prekinut je saobraćaj 29. maja 1992. Prilikom deblokade saobraćajnice i uklanjanja barikade na srpske policajce je iz zasede koju su postavili muslimani iz Hrnčića i okolnih sela otvorena žestoka vatra iz pešadijskog naoružanja. U napadu muslimanskih ekstremista na više lokacija svirepo je ubijeno 12 pripadnika MUP-a i građana. Najstariji među ubijenima tog dana je bio Bogoljub Erić, star 78 godina a među žrtvama su bile i dve žene: Vesna Krdžalić i Dragica Mastikosa. U krvavom napadu počinjenom 29. maja 1992. muslimanski ekstremisti su zverski ubili i časnog čoveka i profesionalca Milutina Miloševića. - Radio sam obdukciju Miloševića, čije telo smo našli u Sandićima, nadomak Bratunca, pored neke vodenice u masovnoj grobnici sa još 14 do 15 tela", rekao je patolog Zoran Stanković. On je rekao da su na telu Miloševića pronašli ustrelnu ranu u leđa, pri čemu je projektil pištolja 7,65 milimetara završio u grudnom košu, kao i utisnuti prelom lobanje u levom slepoočnom delu glave.

Stanković je pojasnio da to govori da je Milošević prvo bio ranjen i da je, dok je bio u nekom prinudnom položaju na zemlji, neko prišao i udario ga tupim predmetom.On je naglasio da je ranjenom Miloševiću, koji je bio pod zaštitom svih konvencija, neko prišao, udario ga i razbio mu lobanju, zbog čega je i umro.
U maju 1992. su muslimani zarobili starog i teško pokretnog Ristu Gvozdenovića kog su terali da pase travu i strahovito ga mučili. Nađen je bez glave sa odsečenim udovima u jednoj masovnoj grobnici a tokom rata je ubijeno i njegovo troje dece. Dok je pomagala srpskim izbeglicama ubijena je i Božica Jović, Srpkinja u poodmakloj trudnoći a muslimanski vojnici nikada nisu procesuirani. 
U zoru 25. maja 1992. muslimanski vojnici - pripadnici tzv. Armije BiH napali su srpska sela Dubnicu, Vranoviće i Mladovo prilikom čega je ubijeno 40 srpskih civila. Najmlađa žrtva Dubnice bio je dečak Dragan Mitrović (17) a tog dana zločinci su ubili i starca Milorada Markovića koji je imao 87 godina, Voju Jovanovića (1929), Zdravka Jovića, Slavka Kojića (65)....Na kućnom pragu ubijeno je troje Đerića: Jovan (80), njegova supruga Rajka (74) i njihov sin Budimir (33). U svojim kućama ubijeni su i supružnici Rado i Radojka Đurić koji su imali po 70 godina. Iz snajpera je ubijen i narodni guslar Jovo Ilić. Zločinci nisu poštedeli ni živote Dušana Maleševića (65), Krsmanije Janković (59), Mare Kostić (35), Jovana Todorovića, Srpka Mitrovića, starice Stoje (83) i ostalih civila.
ddff.png
Za ove zločine još uvek niko nije odgovarao!
IZVOR: ISTINA I PRAVDA PORTAL SRPSKOG NARODA





Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Povezano