Šest puta ranjavan, odbranio koridor, za Republiku Srpsku dao život u 23. godini

Nova bista na grobu komadanta Boška Perića Peše u selu Ražljevo kod Brčkog otkrivena je na 25. godišnjicu njegove pogibije.

 

Prošle godine je bista koja je ranije stajala na Pešinom grobu ukradena, a počinioci još uvek nisu pronađeni.

 

 

Obeležavanju godišnjice su prisutvovali članovi Pešine porodice, pripadnici njegove jedinice i brojni zvaničnici. Oni su se danas prisetili mladog heroja za kojeg se smatra da je, svojom hrabrošću i veštinom, spasio ne samo grad Brčko, nego i koridor ka zapadnom delu Republike Srpske i stotine hiljade Srba koji su tamo živeli.

 

KO JE BIO PEŠA?

 

Boško Perić Peša rođen je 1971. godine u selu Ražljevo, pod obroncima Majevice, negde na sredini puta između Brčkog i Bijeljine, prenosi Alo.

 

Svoje školovanje je započeo u rodnom selu Ražljevo. Bio je primeran i vredan đak. Osnovnu školu je završio 1986. godine poznat kao, već tada, snalažljiv momak, dalje školovanje je nastavio u Sloveniji kod rođaka, u Ljubljani.

 

dU6NkMl5v84DnLQ5mQbZniJdbwEd8p3kj8y06buhQHcEoCBzbZOf9P1_jxtTb2DhIEeOWKWYNMxhEV0FhGWfm5PXlOZ2zLJVP49XFqUxgTPCVj4Zgg=s0-d

 

Živeo je kod jedne od svojih sestara, u tom gradu je upisao elektrotehničku školu, smer telekomunikacije. Srednju školu je završio 1989. godine po završetku školovanja odlazi na služenje vojnog roka u tadašnji Titograd.

 

PROČITAJTE JOŠ: Tamo gde me niko ne zna

 

Iz vojske se vraća kući u Ražljevo sa činom desetara. Ubrzo zatim opet odlazi u Sloveniju, u Kopar, gde nalazi zaposlenje u svojoj struci.

 

Po izbijanju ratnih sukoba u Hrvatskoj, odlučuje da se vrati u rodno mesto, što i čini zadnjim vozom "Ljubljana-Vinkovci". Čim se vratio u svoj zavičaj, stavio se na raspolaganje rezervnom sastavu tadašnje JNA. Prvo vatreno krštenje mu je bilo u proleće 1992. godine u oslobađanju Šamca.

 

U okviru rezervnog sastava, tada još JNA, pred sam početak rata u Brčkom formirana je elitna jedinica crvenih beretki po uzoru na jedinice kapetana Dragana u Krajini. U toj jedinici se nalazio i Boško Perić. Već u prvim akcijama istakao se kao hrabar borac, što dokazuje način na koji je prvi put ranjen; prilikom zauzimanja prigradskog naselja Klanac, Boško nošen svojom mladalačkom žestinom uspravio se i s mitraljezom u rukama krenuo prema muslimanskim položajima: “Bež' te, Turci, stiže Peša!”, zagrmeo je.

 

Foto: Facebook

FesAEsJ7IfItXc9UUBa7FgrUzfo_jOVIFueK_fKb3LmQgdcSCEJh4YR5MimMfgl7YQ0keawOY9cOK01nX6PW8kCHgTkaEbdrkSl-mH1N3qJboI0iPA=s0-d

 

Ispred njega je bila čistina. Dok je tako uspravno išao pucajući, sasekao ga je rafal. Dobio je tri metka, jedan u nogu, dva u ruke, ali se još držao na nogama. To je bilo prvo ranjavanje od ukupno šest. Drugo ranjavanje u avgustu 1992. je ponovo izdržao na nogama, i ako ga je broving pogodio u prsa, želja da odbrani svoj narod, za divno čudo, ga je održala u životu.

 

Po izlasku iz bolnice osniva interventni vod koji tada broji 19 vojnika, ostvaruje značajne podvige u probijanju "Koridora Života" koji je bio jedina veza sa zapadnim delom Republike Srpske.

 

U martu 1993. godine odlukom 1. Posavske brigade ujedinili su se svi interventni vodovi u jednu elitnu diverzantsku jedinicu! Niko se nije mnogo dvoumio o komandovanju takvom jedinicom, Boško Perić Peša bio je čini se, svojim rođenjem, predodređen za takvu odluku. Čak je pao predlog i da jedinica nosi njegovo ime, kao simbol jednog poimanja rata, časti i poštenja koji su krasili mladića koji će do kraja svog kratkog života na telu imati više rana nego što je proživeo godina.

izvor: birač danas

 

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano
Autor: