STRUČNJACI OPTIMISTIČNI, PANDEMIJA JE PRI KRAJU! Ubrzanje DELTA SOJA je put ka kraju korone, ali ovo UPOZORENJE je veoma važno!

Porast broja novih slučajeva kovida i hospitalizacije smatra se znakom da se pandemija bliži kraju i pomera ka endemičnosti.

Kako sve više ljudi stiče imunitet prema korona virusu – bili vakcinom ili infekcijom – patogenu ostaje sve manje prilika da se širi i mutira u varijante koje su bolje u tome. Smanjivanje pandemije na endemski nivo na kojem virus cirkuliše globalno na nivoima koji se mogu upravljati verovatno su iza ugla, kažu infektolozi, iako delta soj i dalje hara nekim državama u kojima je imunogenost (sposobnost pobuđivanja imunog odgovora) niska.

 

"Delta ubrzava to približavanje endemičnosti", kaže dr Monika Gandi, infektolog Univerziteta Kalifornija.

Ona je za primer uzela Kaliforniju, gde je tokom leta zabeležen pad stope zaraze zbog porasta vakcinacija kao i prirodne izloženosti nevakcinisanih virusu.

"Delta soj ostavlja imunitet za sobom. Dakle, dobijete sav ovaj imunitet, onda ga spustite na nizak nivo cirkulacije i onda je to način za život, objasnila je Gandi.

U svetu danas ima više od 230 miliona zaraženi, a skoro pet miliona smrti, od čega najviše u Sjedinjenim Američkim Državama – preko 43 miliona inficiranih i maltene 700.000 umrlih – gde je kovid do sada usmrtio isto toliko ljudi koliko i španska groznica pre jednog veka.

Vakcine su se do sada pokazale kao efikasno sredstvo protiv hospitalizacije i težeg oboljenja, ali brojke i dalje rastu. Ipak epidemiolozi upozoravaju da se na te nedavne poraste broja zaraženih ne treba gledati kao na novi talas u pripremi, već ukazuju da su oni deo istog delta talasa zabeleženog ranije letos.

Trka između vakcinacije i novih sojeva neće se okončati dok kovid ne dotakne skoro sve, piše “Blumberg”. Za one koji se nadaju kraju pandemije u sledećih tri do šest meseci naučnici imaju loše vesti – pripremite se za više onog kroz šta smo već prošli.

Epidemije će zatvarati škole i otkazivati časove. Vakcinisani stanovnici staračkih domova suočiće se sa novim strahom od infekcije. Radnici će poneti težinu opasnosti povratka na radna mesta dok se bolnice, još jednom, pune.

Skoro svi će biti ili zaraženi ili vakcinisani – a možda i oboje - pre nego što se pandemija okonča, složni su stručnjaci. Nesrećna manjina će se ponovo zaraziti kovidom. Trka između talasa zaraze koji vode do novih sojeva i borbe za vakcinisanje sveta neće se završiti dok korona ne dođe svima nama.

- Vidim da se ti kontinuirani talasi pojavljuju širom sveta. Onda će opasti, možda pomalo naglo. A onda bi, bar mislim, mogli veoma lako da vidimo novi nalet u jesen i zimu ove godine – rekao je “Blumbergu” Majkl Osterholm, direktor Centra za infektivne bolesti Univerziteta Minesota i savetnik američkog predsednika Džoa Bajdena.

Sa milijardama ljudi koji tek čekaju vakcinu i slabim šansama da se virus iskoreni, možemo očekivati izbijanje epidemija u učionicama, javnom prevozu i na radnim mestima u sledećim mesecima, kako ekonomija gura otvaranje. Iako stopa imunizacije raste, uvek će biti onih koji su osetljivi na virus, poput novorođenčadi, ljudi koji se ne mogu ili ne žele vakcinisati i onih koji su vakcinisani ali se svejedno zaraze kako im nivo zaštite opada.

Sledećih nekoliko meseci biće teško, ukazuje “Blumberg”. Jedna ključna opasnost je razvoj sojeva otpornih na vakcinu, ali to nije jedini rizik.

"Prelazićemo brda i doline, najmanje sledećih nekoliko godina kako budemo dobijali još vakcina. To će pomoći, ali će izazov postati sledeći: koliko će velika biti ta brda i doline u smislu njihove udaljenosti? Mi to ne znamo. Ali mogu vam reći, ovo je požar korona virusa koji se neće zaustaviti dok ne nađe sve što može da zapali", rekao je Osterholm.

Deluje jasno da se pandemija neće završiti u sledećih šest meseci. Stručnjaci se generalno slažu da će trenutna epidemija biti ukroćena jednom kad većina ljudi – možda 90-95 odsto svetske populacije – stekne određeni imunitet zahvaljujući imunizaciji ili prethodnoj infekciji.

Ključni element treba da bude vakcinacija, ističu eksperti.

- Bez vakcinacije, pojedinac je kao glineni golub, jer će se virus širiti i pronaći skoro sve ove jeseni i zime – upozorava Lon Simonsen, epidemiolog i profesorka Univerziteta Roskild u Danskoj.

Prema “Blumbergovim” podacima, do sada je u svetu vakcinisano preko 5,66 milijardi doza vakcina. Ali, uspeh imunizacije u nekim regionima – poput Evropske unije, Severne Amerike i Kine – skriva neuspeh u drugima. Većina zemalja u Africi dala je jedva toliko vakcina da pokrije manje od pet odsto svojih stanovnika sa dve doze. Indija je pokrila svega oko 26 odsto, ukazuje “Blumberg”.

Erika Čarters, profesorka sa Oksforda, kaže da će se pandemija okončati u različito vreme na različitim mestima, baš kao i prethodne epidemije.

A pristupi se razlikuju. Dok neke zemlje ciljaju na nula zaraženih, malo je verovatno da će svet u potpunosti iskoreniti virus. Nacije poput Danske i Singapura, koje su uspele da relativno kontrolišu broj zaraženih, već se kreću ka post-pandemijskom budućnosti sa manje epidemioloških mera. Kina, Hong Kong i Novi Zeland nastavljaju da rade na lokalnom eliminisanju virusa. Kao posledica toga, oni će verovatno biti među poslednjima koji će ostaviti ometanje uzrokovano pandemijom.

Kurir.rs/Blic

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Povezano
Autor: