VLADIKA KOJI NIKOGA NIJE OSTAVLJAO RAVNODUŠNIM! "Ako je briga o biću naroda i o njegovom dostojanstvu politika, onda se jesam bavio politikom"

Vladika Amfilohije bio je u hijerarhiji SPC drugi čovek posle patrijarha Irineja, a svojim porukama i pojavom decenijama nikoga nije ostavljao ravnodušnim, voleli su ga i osporavali.

 

Do poslednjeg dana se borio za Mitropoliju i za Srpsku crkvu u Crnoj Gori, za Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, za očuvanje srpskog identiteta i dostojanstvo Srba i Crnogoroca pravoslavaca u Crnoj Gori.

 

Amfilohije nije priznavao legitimnost Crnogorske pravoslavne crkve. Protivio se, javno, i samostalnosti Crne Gore i pristupanju te zemlje NATO paktu, dok je priznanje jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti od Podgorice ocenio kao izdaju.

 

U jednom intervju 2017. godine mitropolit Amfilohije objasnio koja je njegova uloga i kome jedino polaže račune.

 

"Mitropoliti cetinjski imaju svoju težinu i sada se ja moram brinuti o svom narodu. Niko se ne pita što se papa bavi svim mogućim pitanjima svetskim, moralnim, društvenim. A koja je razlika između rimskog pape i mitropolita cetinjskog Amfilohija? Uvek kada krenem sa Cetinja uzmem blagoslov od Svetog Petra Cetinjskog i u povratku njemu polažem račune. Poštujem ja vlast, ali on mi je na prvom mestu", rekao je tada mitropolit.

 

Njegovi sledbenici govorili su da je za poslednjih 30 godina, koliko je mitropolit, u Crnoj Gori obnovljeno ili sagrađeno više pravoslavnih hramova nego u vreme Nemanjića.

 

Protivnici su ga kritikovali da se previše bavio politikom. A on je u jednom intervjuu za RTS odgovorio – ako je briga o biću naroda i o njegovom dostojanstvu politika, onda se jesam bavio politikom.

 

 

Bio je zamenik patrijarha Pavla od 2007. do njegove smrti 2009. i nakon toga do izbora patrijarha Irineja 2010. Tih godina pitali su ga da li sebe vidi kao kao novog patrijarha, a on je odgovorio – "neće me se Crnogorci tako lako ratosiljati".

 

Govorio je da je samo Albanija Envera Hodže bila više ateistička zemlja od socijalističke Crne Gore, ali je i sam bio iznenađen 30 godina kasnije brojem ljudi na litijama koji su protestovali zbog usvajanja zakona o slobodi veroispovesti.

 

Mitropolit Amfilohije rođen je na Božić 7. januara 1938. godine u Barama Radovića u Donjoj Morači. Svetovno ime mu je bilo Risto Radović.

 

Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a Bogosloviju Sv. Save u Rakovici u Beogradu. Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1962. Studirao klasičnu filologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Postdiplomske studije nastavlja u Bernu i Rimu.

 

Odatle odlazi u Pravoslavnu Grčku crkvu, gde boravi sedam godina. Tamo se zamonašio i služio je kao sveštenik. U tom periodu, u Atini je odbranio doktorat o Sv. Grigoriju Palami.

 

Posle godinu dana provedenih na Svetoj Gori, odlazi na mesto profesora na Institut Sv. Sergija u Parizu, a od 1976. godine postaje docent, pa redovni profesor na Bogoslovskom fakultetu Sv. Jovan Bogoslova Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu, na katedri za Pravoslavnu pedagogiju (katihetiku) sa metodikom nastave.

 

U maju 1985. izabran je za episkopa Banatskog. Iz Vršca prelazi na Cetinje, gde je 30. decembra 1991. godine, ustoličen za Mitropolita Crnogorsko-primorskog, Zetsko-brdskog i Skenderijskog i Egzarha Pećkog Trona.

 

Govorio je ruski, grčki, italijanski, nemački i francuski jezik.

 

Imao je dobre i intenzivne kontakte sa aktuelnim papom Franjom, a na Cetinju je ugostio patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila i svog druga i prijatelja sa studija patrjarha vaseljenskog.

 

Izvor : blic.rs

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano
Autor: