VLASENICA: TRAGIČNA SMRT SRPSKOG DЈEČAKA (16) - MUČEN U TRI LOGORA, NAĐEN U MASOVNOJ GROBNICI !

Dragan ilic vlasenica

Dragan ilić imao je samo 16 godina kada je počeo rat u njegovoj Vlasenici. Živeo je sa porodicom u selu Pribinići, bio je učenik i vrlo vredno, kulturno i vaspitano dete. Vršnjaci ga se sećaju kao vedrog i nasmejanog dečaka koji je uvek bio raspoložen za šalu u druženje, te je stoga bio omiljen u društvu. Izlaske sa društvom i školsku nastavu zamenili su tog proleća 1992. fijuci granata, skrivanja po vlažnim podrumima i skloništima, neprestani strah i neizvesnost.

Žutica, Rogosija, Neđeljišta, Rupovo Brdo, Šadići, Klještani - vesti o masovnim zločinima i likvidacijama srpskih civila svakodnevno su širile strah među srpskim stanovništvom. Niko nije bio imun na ove zločine koje su činile upravo dojučerašnje komšije Bošnjaci. Porodica Ilić verovala je u čvrstu komšijsku reč i nisu želeli da napuštaju svoju kuću i imanje. Međutim, obećanje je vrlo brzo pogaženo. Naoružani muslimanski vojnici, pripadnici TO Kasaba upali su 21. juna 1992. u srpsko selo Pribinići i poubijali neke od meštana. Najstariji Despot imao je 72 godine a likvidiran je i Slavko Pantić, mladić od 24 godine. Neki su poput šesnaestogodišnjeg Dragana Ilića zarobljeni. 

Dečak je odveden sa svog kućnog praga a potom zatvoren u zloglasni logor "Štala" u selu Cerska.  

Logor "Štala" predstavlja jedan od najzloglasnijih logora u Podrinju gde su zatočenici držani u nehumanim uslovima, bez struje, grejanja, uslova za spavanje, higijene. Oni su konstantno bili  izloženi nečovečnom postupanju od strane vojnika "Armije RBiH" i pripadnika TO RBiH. Selo Cerska je tokom rata bilo glavno vojno uporište muslimanskih snaga odakle su konstantno vršeni napadi na nezaštićena srpska sela vlaseničke, srebreničke i zvorničke opštine. U tim napadima činjeni su strašni zločini nad civilnim stanovništvom.

Prema podacima Centra za demokratiju i tranzicionu pravdu, logor "Štala" je formiran krajem maja 1992. godine u zaseoku Rovaši. Štala je bila dimenzija 4x5 metara i bila je podeljena na viši i niži nivo. Ovaj objekat je bio zidan od blokova, krov je bio limeni, a vrata i tavan su bili od drveta. Na plafonu objekta je bio poklopac. Na početku rata su u njemu držani zatočenici i muslimanske i srpske nacionalnosti. Među zarobljenicima je bio i veliki broj muslimana koji su proglašeni "dezerterima, špijunima, izdajicama". Oni su takođe mučeni i zlostavljani od strane Orićevih vojnika a sve to samo zato što su i u najtežem periodu ostali ljudi. Reč je o hrabrim i čestitim ljudima koji su se oštro suprotstavili Alijinom zločinačkom režimu odbivši da učestvuju u zločinima nad srpskim stanovništvom. Neki muslimani su uhapšeni zbog toga što su bili oženjeni Srpkinjama. 

Muslimanski vojnici bi prilikom svakog povratska sa borbenih linija u Rovaše neovlašćeno ulazili u logor, gde bi potom vređali, psovali i tukli srpske logoraše, uključujući i žene i decu. 

Nedužni civili su svakodnevno prebijani i mučeni, a žene silovane!

Čime je i zašto Dragan zaslužio ovako okrutnu sudbinu nikome nije jasno ? Dečak koji je od naoružanja imao samo sveske i olovke, kojeg nisu zanimali ni rat ni politika, doživeo je strašnu sudbinu. Nije bilo dana da ga muslimanski vojnici nisu zlostavljali i tukli. Srpkinja A.O. koju su trudnu silovali i neprestano prebijali muslimanski vojnici, takođe je bila u logoru gde je bila svedok Draganovih povreda. Nemoćni na bojnom polju, bošnjački zločinci su svoju snagu iskazivali na trudnicama, deci, zavezanim i zarobljenim logorašima!

A Dragan je imao samo 16 godina i hiljade želja i snova koji ostadoše nedosanjani..U Štali je bio zatvoren oko sedam meseci a nije bilo dana da ga nisu tukli i mučili. Nakon toga, vlasenički krvnici su odlučili su da dečaka predaju Naseru Oriću, te je šesnaestogodišnji dečak prošao kroz torture srebreničkih logora. Najpre je bio zlostavljan i mučen u Stanici milicije a potom u zgradi opštinskog suda, logoru koji nosi epitet "Srebrenički Aušvic". Kada je stigao tamo već je bio u teškom fizičkom i psihičkom stanju! Preživeli srpski logoraši pa čak i stražari čudili su se odakle jednom dečaku toliko snage, strpljenja i razuma da izdrži sve te patnje i torture kojima je bio izložen. 

Orićevi krvnici su uživali u svojim zlodelima, nazivali su ga "malim četnikom", pretili su mu ubistvom...Dragan i drugi logoraši bili su svakodnevno premlaćivani raznim predmetima, kao što su štapovi, kundaci pušaka, noževi.

Sa svojih šesnaest godina prošao je zarobljavanje, zlostavljanje i mučenje u čak tri logora - nebrojano mnogo patnje i bola za tako mlade godine. Umro je mučeničkom smrću u januaru 1993. prilikom jednog od uobičajenih prebijanja..njegovo srce više nije izdržalo. 

Porodica se svo vreme nadala da je Dragan živ i da je dobro, strepeli su za svog sina, brata, prijatelja...brinuli su se da li mu je hladno, da li ima šta da pojede, kako provodi dane...o njegovoj sudbini kolale su različite informacije ali porodica nije odustajala. Na svakoj razmeni očekivali su da ugledaju svog dečaka, veselog i nasmejanog, kakvog ga pamte pre zarobljavanja. I dok su mnogi Bošnjaci razmenjeni živi i zdravi, srpski civili i vojnici su uglavnom vraćani u kovčezima, često vrlo neporepoznatljivi.

Porodica Ilić i draganovi prijatelji i vršnjaci sa velikom čežnjom iščekivali su dan kada će se ovo dete vratiti kući. To se nažalost nikada nije dogodilo. Njegovi posmrtni ostaci eshumirani su 21. maja 2001. iz masovne grobnice u Srebrenici. Pronađen je u svom sivom džemperu. 

 

srebren.png
Draganov džemper pronađen u masovnoj grobnici
(foto: Operativni tim za traženje nestalih lica RS)



 

 

Muslimanske snage su tokom poslednjeg rata (1992-1995) na teritoriji srednjeg Podrinja ubile 3267 građana srpske nacionalnosti, uključujući i 72-oje dece. Samo na području predratne vlaseničke opštine (uključujući Miliće i Šekoviće) ubijeno je više od pet stotina Srba, među kojima i mnogo žena, staraca i dece. Nad građanima srpske nacionalnosti su tokom trajanja rata počinjeni brojni ratni zločini od masovnih egzekucija, silovanja, mučenja, nasilnog i sistematskog progona pa sve do uništavanja verskih i kulturnih objekata. Vrlo brzo su širom vlaseničke i susednih opština formirani i logori za Srbe u kojima su vršene najgnusnije torture i zverska mučenja, sadistička iživljavanja, silovanja, sakaćenja te masovne egzekucije. Žrtve ratnog bezumlja bili su civili oba pola i svih uzrasta: od male dece do starih i nemoćnih. Uništeno je i spaljeno preko trideset sela i zaselaka a mnoge kuće do danas nisu obnovljene. Osim Srba, žrtve pomahnitalih orićevih razbojnika su bili i brojni pošteni muslimani koji su hapšeni, mučeni i zlostavljani samo zato što nisu želeli da uzmu oružje u ruke i ubijaju svoje dojučerašnje komšije Srbe. Neki su svoje poštenje i dobrotu platili glavom. 

MUČITELJI I UPRAVITELJI LOGORA

Prema podacima Centra za demokratiju i tranzicionu pravdu, logor "Štala" je rasformiran 1993. godine. Ovaj centar ističe kako je Ferid Hodžić od maja 1992. godine do 26. januara 1993. godine bio komandant Teritorijalne odbrane (TO) opštine Vlasenica, na čijoj teritoriji je formiran zatvor Štala.

Veiz Bjelić je u svojstvu pripadnika TO Piskavice, koja je bila pri TO Vlasenica, bio čuvar zatvora i to od 6. juna 1992. godine do 26. januara 1993. godine. U svojstvu čuvara zatvora nije preduzeo nikakve radnje da spreči ulazak neidentikovanih vojnika, pripadnika TO-a i Armije Republike BiH, koji su se sa borbenih linija vraćali u komandu u Rovaše, kao ni da spreči da uzmu ključeve Štale za koje je jedino on bio zadužen,  i  neovlašćeno uđu u prostorije gde su bili zatvorenici srpske nacionalnosti koje su psihički zlostavljali, vređali i psovali, te tukli šakama i nogama. Veiz Bjelić je zatočenicu srpske nacionalnosti više puta silovao kada je dežurao i čuvao zarobljenike, tako što ju je izvodio iz Štale u noćnim satima, silujući je u improvizovanom prostoru namenjenom za čuvare. Takođe joj je pretio da će je ubiti ako nekome kaže za silovanje.

Ubistvo maloletnog Dragana Ilića našlo se i u optužnici protiv ratnog komandanta Nasera Orića gde je dokazano da je dečak strahovito mučen u srebreničkim logorima usled čega je i preminuo. Ipak, političkom presudom Naser Orić se našao na slobodi. 

 

SEĆANJE NA ŽRTVE - OBAVEZA SVIH NAS

 

Vojin Pavlović, predsednik "Istočne Alternative" je istakao da su Srbi u srebreničkim logorima mučeni, klani, nabijani na ražanj, potkivani i umirali na najvećim mukama. 

Za zločine počinjene nad zarobljenim ili Srbima koji su na početku rata ostali lojalni muslimanskoj vlasti, a svi su završili u srebreničkim kazamatima, odakle su samo rijetki razmijenjeni i kratko nakon toga umrli od posljedica torture, niko nije odgovarao kao ni za ostale zločine nad Srbima u Podrinju, što je žalosno i sramota pravosuđa. Zato je važno da se njihova imena se znaju i obaveza je potomaka i srpskog naroda i vlasti da ta mjesta obilježe jer je to istina koja se ne smije skrivati i zaboraviti. - istakao je Pavlović. On je rekao da "Istočna alternativa" nastavlja borbu za istinu, koje se ne treba plašiti, te da je istina da su u tim objektima bili logori u kojima su mučeni i ubijeni Srbi.

Članovi ovog udruženja već 11 godina 13. jula odaju počast žrtvama, prislužuju sveće za pokoj duša ubijenih i polažu cveće kod tih objekata i traže od institucija Republike Srpske da se ovaj datum uvrsti u kalendar značajnih istorijskih datuma koji će se redovno obeležavati. I meštani Vlasenice smatraju da logor "Štala" treba pretvoriti u memorijalnu prostoriju kako bi se otrgla od zaborava sva zverstva počinjena u tom zatvoru.  

Svi mi koji smo bili djeca tih devedesetih, svi bismo doživjeli sudbinu Dragana Ilića i druge ubijene djece. Nama Srbima u Vlasenici je bilo namenjeno mjesto u grobnicama. Šta je njima ovaj dječak Dragan bio kriv, nije bio vojnik, šta su im bila kriva ona djeca pobijena po Manovićima, Šadićima, one žene zaklane..Oni su išli na to da nas sve pobiju, protjeraju, zatru..to pokazali po svim vlaseničkim selima koja su popalili, ubijali su stare i nemoćne, silovali. Zato smo zahvalni Vojsci Republike Srpske i policiji, svima koji su nas zaštitili od Orićevih hordi. Logor u Cerskoj je pokazatelj kakav suživot su naše komšije Bošnjaci željeli - rekla je pre nekoliko godina na obeležavanju odbrane grada Ivana, koja je u vreme rata imala 17 godina. 

Vlaseničani smatraju da bi jedan dan u maju mesecu trebalo posvetiti sećanju na zločine, silovanja i ubistva počinjena u ovom logoru. Odavanje počasti žrtvama i podsećanje na zločine koje su počinili pripadnici muslimanske "Armije BiH" nad Srbima Vlasenice imalo bi za cilj i animiranje svih nadležnih organa da svi odgovorni za počinjene zločine budu brže privedeni i procesuirani radi zadovoljavanja pravde kao preduslova za izgradnju poverenja i toleranicije među narodima u BiH. Tom obeležavanju trebali bi prisustvovati najviši zvaničnici iz političkog i verskog života u BiH, diplomatski i konzularni predstavnici, predstavnici lokalne zajednice, preživeli logoraši, članova porodica ubijenih i nestalih žrtava, predstavnici udruženja i organizacija koje okupljaju i pružaju pomoć porodicama žrtava iz cele BiH te humanitarnih i drugih organizacija.

IZVOR: ISTINA I PRAVDA PORTAL SRPSKOG NARODA

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano
Autor: