"ZAR MOGU IKADA SRBI ZABORAVITI?" Ovako su Nemci pisali o broju žrtava ustaškog terora

JAVNOST u Srbiji je poslednjih meseci suočena s mnoštvom informacija iz novinskih i drugih tekstova, kao i iz televizijskih emisija posvećenih zloglasnom koncentracionom logoru Jasenovac, s naglaskom na pokušaj utvrđivanja broja njegovih žrtava i oštro suprotstavljena tumačenja zavađenih učesnika ove zahuktale diskusije, piše istoričarka dr Mira Radojević u novom broju "Pečata".

ЗАР МОГУ ИКАДА СРБИ ЗАБОРАВИТИ? Овако су Немци писали о броју жртава усташког терора

Foto: Vikipedij

 

Ako je reč o broju žrtava, istorijski izvori pokazuju da se o njima govorilo već krajem leta 1941. godine.

Zaplašena razmerama stradanja srpskog stanovništva na prostoru Nezavisne Države Hrvatske i bestijalnom surovošću ustaškog režima, Srpska pravoslavna crkva je u avgustu te godine uputila memorandum generalu Dankelmanu, glavnom zapovedniku nemačkih okupacionih trupa u Srbiji, s molbom da srpski narod zaštiti od potpunog uništenja.

Navodeći imena pobijenih, mesta stradanja i glavne vinovnike, istakla je da je, po njenim saznanjima, na različite načine umoreno oko 180 hiljada ljudi.

Broj ubijenih pominjali su potom i mnogi odgovorni činioci, među kojima istoričari najčešće izdvajaju nemačke oficire i zvaničnike. Imajući u vidu preciznost njihovih informacija, naglašavaju da je Harold Turner u septembru 1941. godine izveštavao o 200 hiljada ubijenih. Hajnrih Himler je u februaru 1942. pominjao likvidaciju oko 300 hiljada ljudi, a Gleze fon Horstenau da se broj ubijenih Srba kretao od dve do 700 hiljada, s tim što bi sam "želeo", kako je pisalo u izveštaju nemačkog poslanstva, "da broj od 300.000 smatra tačnom".

Ustaška vlada mu je govorila da je tokom ustanka i njegovog gušenja "izgubilo život 250.000 Hrvata i 200.000 Srba". Po njegovom mišljenju, broj Hrvata bio je "suviše visok", a broj Srba "suviše mali". Poznavajući okolnosti, zaključivao je: "Stvarno tačno ustanovljenje verovatno se uopšte nikada neće moći pogoditi."

 
 

U njegovim dokumentima iz novembra 1942. godine nalazi se i podatak da je na zapovest Maksa Luburića, "osnivača i prvog šefa koncentracionih logora u Hrvatskoj", u Staroj Gradiški ubijeno 80.000 ljudi, u Jasenovcu 120.000 i još 20.000 u drugim logorima. Zabrinuti zbog strateške bezbednosti područja, ugrožavanja komunikacija i porasta otpora, Nemci su u docnijim izveštajima s nezadovoljstvom zapažali sve masovnije srpske žrtve. Tako je Aleksandar Ler u septembru 1943. pisao o 400 hiljada ubijenih, a Ernest Fik u martu 1944. godine da se broj žrtava kreće između 600 i 700 hiljada.

Po mišljenju Hermana Nojbahera, iznetom nešto kasnije, ustaše su usmrtile oko 750 hiljada ljudi. U većini ovih dokumenata naglašava se da su vlasti NDH prevashodno bile usmerene na istrebljenje srpskog stanovništva.

 

S podacima nemačkog porekla donekle se slažu britanski izveštaji. DŽordž Vilijam Rendel, britanski poslanik pri emigrantskoj vladi Kraljevine Jugoslavije u Londonu, pitao je u novembru 1942. godine njenog službenika Vladimira Milanovića: "Zar mogu ikad Srbi zaboraviti 600 hiljada pobijenih od Hrvata, i ako Pavelićevih."

izvor: novostti

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Povezano